Prava istina koja nikada nije obezvrijedjena
Orthodox je spas
Molitve
Praznici i Svetitelji
Nema zapisa.
Narodni obicaji
Nema zapisa.
Blog
subota, kolovoz 14, 2010
DESET BOŽJIH ZAPOVESTI 

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim Mene.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne ukradi.

9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tuđe.

orthodox @ 13:00 |Isključeno | Komentari: 0
Nikejsko - Carigradski  SIMVOL VERE 

Sažeto Ispovedanje vere, zvano Nikejsko - Carigradski Simvol Vere, sastavili su sveti oci Crkve na prva dva Vaseljenska sabora, koji su održani u Nikeji (Mala Azija) odnosno Carigradu, da bi sačuvali čistotu Nauke Hristove od raznih lažnih učenja, jeresi.

Na prvom Vaseljenskom saboru koji je održan 325. godine u Nikeji sastavljeno je prvih osam članova Simvola Vere. Neposredan razlog sazivanja ovog sabora bilo je širenje Arijeve jeresi (Arije je bio Aleksandrijski sveštenik koji je učio da Isus Hristos nije Bog nego da je stvoren kao i svi ostali ljudi, i da nije večan niti bez greha, iako je najuzvišeniji od svih stvorenja.).

Na drugom Vaseljenskom saboru, održanom 381. godine u Carigradu, dodato je još četiri člana. Ovaj sabor je sazvan da bi se sprečilo širenje nove jeresi, Makedonijeve jeresi (Makedonije je bio Carigradski patrijarh, koji je tvrdio da Sveti Duh nije Bog već Božji stvor, i da samim tim nije ravan Bogu.).

 

Verujem u jednog Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

Prvi član Simvola Vere: postoji samo jedan istiniti Bog koji je svudaprisutan, nepromenljiv, neograničen, sveznajući, večan, bespočetan i beskrajan, duhovan i besmrtan, svemoćan, savršeno dobar, savršeno pravedan. On je stvorio, Svojom Silom i Premudrošću, sve nevidljivo (nebo) i sve vidljivo (zemlja).

 

I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;

Drugi član: ISUS znači SPASITELj (došao je da spasi ljude od Satane, greha i smrti), HRISTOS znači POMAZANIK (Car, Sveštenik, Prorok). On je jedini Sin Boga Oca, koji je rođen, a ne stvoren, što znači da je istog bića kao i Njegov Otac. Iz ovoga slede ostale Njegove osobine, tj. Svetlost od Svetlosti (pošto je Otac Svetlost, logično je da i Sin bude Svetlost), Bog istiniti od Boga istinitog. I sam Gospod Isus Hristos kaže: “Ja i Otac smo jedno ” (Jovan 10;30). Kroz Njega je Otac stvorio sve stvari koje su stvorene na nebu i zemlji.

 

Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;

Treći član: radi spasenja ljudi Sin Božji privremeno napušta Carstvo Nebesko i silazi na zemlju, ovaploćuje se (plot - telo, ovaplotiti - oteloviti, obući telo), tj. uzima ljudko telo i ljudsku dušu, postaje čovek, ali savršeni čovek bez greha i poroka, kakvi su bili prvi ljudi u Raju, pre svog grehovnog pada. On se ovaplotio tako što Ga je Presveta Djeva Marija začela na natprirodan način, silom Svetog Duha, i potom rodila,tako su u Njemu sjedinjenje dve prirode, božanska i ljudska. On je Bogočovek, tj. i Bog i čovek su rođeni u jednoj ličnosti, a Presveta Djeva Bogorodica. Ona se još naziva i Prisnodjeva, zato što je bila djeva pre, za vreme i posle rođenja Isusa Hrista. Ostala je Djeva zauvek.

 

I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;

I Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;

I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;

I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu neće biti kraja.  

Četvrti, peti, šesti i sedmi član: On prinosi Sebe kao nevinu žrtvu i umire na najsuroviji način ne za Svoje grehe, pošto ih nije imao, već za grehe ljudskog roda od Adama na ovamo. Posle tri dana, kao što je i prorekao vaskrsava iz mrtvih i pobeđuje smrt, da bi ljudima darovao večni i besmrtni život kod Boga. Posle četrdeset dana Uznosi se na nebo. Time se završava Njegova misija spasenja ljudi, On se vraća u Carstvo Nebesko odakle će ponovo doći da sudi svim ljudima, živima i mrtvima, i svim bićima. 

 

I u Duha Svetog, Gospoda, životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.

Osmi član: Sveti Duh je treće lice Svete Trojice, koji su isti po suštini a različiti po licima, te se zato i On kao i Otac i Sin naziva Gospod, i zajedno sa Njima poštuje i slavi. I On jeIstiniti Bog od Istinitog Boga, On ishodi od Oca, ne rađa se kao Sin. Naziva se životvorni jer bez Njega nema stvarnog života ni na nebu ni na zemlji.

  

U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.

Deveti član:Crkva je Bogom ustanovljena zajednica ljudi, ujedinjenih verom u jednog Boga, Svetim tajnama, zakonom Božjim i crkvenom upravom. Njen osnivač je Gospod Isus Hristos (On je rekao:“Sazidaću Crkvu Svoju i vrata adova neće je nadvladati” (Matej 16;18)). Ona je jedno duhovno telo sa jednom glavom, Isusom Hristom , i Duhom Svetim koji boravi u njoj, te zato možemo verovati samo u jednu Crkvu. Sveta je zato što je osvećena svetošću njenog Osnivača, Njegovim rečima, delima i žrtvom, i zato što je njen cilj da osveti ljude, kao i zato što kroz celu istoriju daje mnogo svetih i mučenika. Saborna je jer se obraća celom čovečanstvu. Nazivamo je apostolskom jer je očuvala duh, učenje i rad Hristovih apostola, koje je On izabrao i kojima je dao vlast da govore i rade u Njegovo ime.

 

Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.

Deseti član: Krštenje je Sveta tajna kojom se postaje član Crkve. To je Sveta tajna koja se vrši samo jednom, zato se u Simvolu Vere kaže jedno krštenje. Ovom Svetom tajnom čovek se oslobađa praroditeljskog greha (praroditeljski greh se prenosi sa generacije na generaciju kroz celu ljudsku istoriju od Adama do danas, zato se još naziva i nasledni greh.), kao i svih ostalih ličnih grehova koje je počinio do tog trenutka (ovo se odnosi na odrasle osobe, deca osim praroditljskog ne poseduju druge grehove). Ostale Svete tajne nisu navedene u Simvolu Vere zato što kroz Krštenje dobijamo Blagodat od Duha Svetoga i postajemo hrišćani, i tek posle toga možemo pristupati ostalim Svetim tajnama, drugi razlog je taj što je u vreme sastavljanja Simvola Vere bilo spora između svetih otaca i jeretika oko nekih pitanja vezanih za ovu Svetu tajnu.

 

Čekam vaskrsenje mrtvih. I život budućeg veka. Amin.

Jedanaesti i dvanaesti član: Kod drugog Hristovog dolaska, posle kraja sveta dogodiće se sveopšte vskrsenje mrtvih (duše umrlih dobiće nova, nepropadljiva, duhovna tela, a tela onih koji tada budu živi u tren oka će se pretvoriti iz prirodnih, propadljivih tela u duhovna) i tada će nastupiti Strašni (Poslednji) sud na kome će se pravednicima odrediti večno blaženstvo, a grešnicima večna muka.

Tekst je preuzet sa internet prezentacije http://veronauka.tripod.com/ gdje možote naći još mnogo toga korisnog za čitanje iz oblasti Pravoslavnog Hrišćanstva

orthodox @ 12:51 |Isključeno | Komentari: 0
srijeda, kolovoz 11, 2010
Pravoslavne molitve 

Molitva je razgovor sa Bogom i ona čini sadržaj života svih anđela na nebu i svih Svetitelja. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve je nemoguće razumeti tajne pravoslavne vere, sveta u kome živimo, ljudi sa kojima opštimo, bez molitve, pre svega, nema ni prave ljubavi prema Bogu, niti bogopoznanja. Sve tajne vere otkrivaju se samo molitvenom umu i čistom srcu. Sveti apostol Pavle poručuje nam: "Molite se neprestano". Sav život Crkve je neprekidna molitva, i neprekidno služenje Bogu. Pored zajedničkih bogosluženja i molitava u kojima učestvuju svi hrišćani, postoje molitve koje se odnose na svakodnevni porodični život i molitve koje se upražnjavaju u tišini samoće. Molitve se mogu podeliti i na molitve hvale i slavljenja, molitve blagodarnosti i molitve moljenja. Hrišćaninov dan počinje i zavrsava se sa molitvom, tako on samog sebe i sav život svoj prinosi Bogu. Molitva prethodi svakom poslu, ali i jelu, molitva pomaže stišavanju uzburkanosti duše, ali iznad svega, molitva je put približavanju i razumevanju Boga, rastu ljubavi prema Bogu i ljudima. Ne treba čekati da se učimo molitvi samo onda kad nam je Bog potreban, hrišćanski ideal je moliti se neprestano, bez napora, - kao što dišemo. Iskustvo mnogih velikih pravoslavnih molitvenika pomaže nam da se, polako, isprva ponavljajući njihove molitve, učimo toplom i iskrenom razgovoru s Bogom. Ipak, ne treba zaboraviti savete Svetih Otaca o molitvi. Sveti Jovan Lestvičnik kaze: "Dešava se da me, kada stojim na molitvi, susreće delo dobročinstva, koje ne dozvoljava odlaganje. U takvom slučaju treba dati prednost delu ljubavi. Jer je ljubav iznad molitve."

 

MOLITVA GOSPODNjA - OČE NAS

Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje,

da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja

i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas;

i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

 

SIMVOL VERE

Verujem u jednog Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog;

I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova;

Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo;

Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;

I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;

I Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;

I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;

I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu neće biti kraja.

I u Duha Svetog, Gospoda, životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke;

U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu;

Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova;

Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka. Amin.

 

ISUSOVA MOLITVA

Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu).

 

Gospode Isuse hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere Tvoje i svih svetih, pomiluj nas grešne. Amin.

 

 

BOGORODICE DJEVO

Bogorodice djevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.

 

50. PSALM

Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrđa svoga očisti bezakonje moje. Operi me sasvim od bezakonja moga, i od greha moga očisti me, jer ja znam bezakonje svoje i greh moj stalno preda mnom.Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da se opravda u rečima svojim i da pobedi kad ti sude. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu ljubiš, i javljaš mi neznano i tajno svemudrosti svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce mi čisto sazdaj, Bože, i duh prav obnovi u meni. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i nepobožnim će se obratiti Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta će moja kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve, prineo bih; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva Bogu je duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti. Po blagosti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, neka se podignu Zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

 

MOLITVA ANĐELU ČUVARU

Anđele Hristov, čuvaru moj sveti i pokrovitelju duše i tela moga, oprosti mi sve što zgreših u današnji dan, i izbavi me od svakog lukavstva neprijateljskog mi protivnika, da ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog, no moli se za mene grešnog i nedostojnog slugu, da me pokažeš dostojna dobrote i milosti Svesvete Trojice, i Matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih svetih. Amin.

 

MOLITVA ANĐELU CUVARU (druga)

Sveti Anđele, koji stojiš uz moju jadnu dušu i gledaš moj strasni život, ne ostavi me grešnoga, niti odstupi od mene zbog moje neuzdržljivosti. Ne daj mesta zlom demonu da ovlada mnome pomoću nasilja ovog smrtnog tela. Ojačaj moju bednu i slabu ruku, uputi me na put spasenja. O, Sveti Anđele Božiji, čuvaru i pokrovitelju moje jadne duše i tela, oprosti mi sve čime te uvredih u sve dane života svoga; i ako što sagreših ove prošle noći, zaštiti me danas, i sačuvaj me od svakog iskušenja đavolskog, da ne bih nikakvim grehom prognevio Boga, i moli se za mene Gospodu, da me učvrsti u strahu Svome i pokaže me dostojnim slugom Svoje dobrote. Amin.

 

DOSTOJNO (molitva Bogorodici)

Dostojno je uistinu, da blaženom zovemo Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i svebesprekornu, i Mater Boga našega. Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima; Tebe što Boga Reč neporočno rodi, uistinu Bogorodicu, veličamo!

 

MOLITVA PRED SVETO PRIČEŠĆE

Posle večernjih molitava, treba pročitati i ove molitve:

Vladaru, gospode Isuse Hriste Bože naš, koji jedini imaš vlast da ljudima otpuštaš grehe, kao blag i ljovekoljubiv, previdi sve moje svesne i nesvesne grehe, i udostoj me da se neosuđeno pričestim, božanskim i preslavnim, i prečistim, i životvornim Tajnama Tvojim, ne na kaznu, ni na muku, ni na umnoženje grehova, nego na očišćenje, i osvećenje, i obručenje budućeg života i carstva, na zaštitu i pomoć, i na razbijanje protivnika, na istrebljenje mnogih mojih sagrešenja. Jer si Ti Bog milosti, i milosrđa, i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Gospode Isuse Hriste, Bože moj, otpusti, ostavi, očisti, i oprosti mi grešnom i nepotrebnom i nedostojnom sluzi Tvom pogreške, i sagrešenja, i prestupe moje, koje Ti od mladosti moje pa sve do ovog dana i časa sagreših, bilo svesno ili nesvesno, bilo rečima ili delima, bilo pomislima i mislima i nastojanjima, i svima svojim čuvstvima. I molitvama prečiste i prisnodjeve Marije majke Tvoje, koja Te je čudesno rodila, jedine nepostidne nade i zaštite i spasenja moga, udostoj me da se neosuđeno pričestim prečistim, besmrtnim, životvornim i strašnim Tajnama Tvojim, na otpuštenje grehova, i na život večni; na osvećenje i prosvećenje, jačinu, isceljene i zdravlje duše i tela, i na uništenje i potpuno pogubljenje mojih zlih misli i pomisli, i pohvata, i noćnih sanjarenja, mračnih i zlih duhova. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava, i čast, i poklonjenje, sa Ocem i Svetim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ujutro, na dan Svetog pričešća, pred polazak u crkvu, treba pročitati i ovu molitvu, koja se i u crkvi čita neposredno pred Sveto pričešće:

 Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, koji si došao u svet da grešnike spaseš, od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo samo prečisto Telo Tvoje, i da je ovo sama prečista Krv Tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja, hotimična i nehotimična, učinjena rečju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude pričestim prečistim Tajnama Tvojim na otpuštenje grehova i na život večni.

Primi me danas, Sine Božji, za pričasnika Tajne Večere Tvoje, jer neću kazati Tajnu neprijateljima Tvojim; niti ću Ti dati celiv kao Juda, već kao razbojnik ispovedam Te: Pomeni me, Gospode, u carstvu Tvome. Neka mi pričešće svetim tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili osudu već za isceljenje duše i tela. Amin.

 

Po dolasku kući, posle Svetog pričešća, a pre ručka, treba pročitati i ove molitve:

Slava Tebi Bože! Slava Tebi Bože! Slava Tebi Bože!

Tvoje sveto Telo, Gospode Isuse Hriste Bože naš, naka mi bude na život večni i prečista Krv Tvoja na otpuštenje grehova. Neka mi ovo pričešće bude na zdravlje, radost i veselje; i na Tvom strašnom drugom dolasku udostoj mene grešnikada stanem s desne strane slave Tvoje, zastupništvom prečiste Majke Tvoje i svih svetih Tvojih.

Vladaru Hriste Bože, Care vekova i tvorče svega, blagodarim Ti za sva dobra koja si mi dao i za pričešće prečistim i životvornim Tajnama Tvojim. Molim Te, Blagi i Čovekoljubivi, sačuvaj me pod krovom Tvojim i u senci krila Tvojih, i daruj mi da se čistom savešću do poslednjeg daha svog dostojno pričešćujem Svetinjama Tvojim na otpuštanje grehova i na život večni. Jer si Ti hleb života, izvor svetinje, davalac dobara, i Tebi slavu uznosimo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA PRE DORUČKA

Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, opropsti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin.

 

MOLITVA POSLE DORUČKA

Dostojno je vaistinu blaženom zvati Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i preneporočnu i Mater Boga našega. Časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima, Tebe što neporočno Boga-Reč rodi, vaistinu Bogorodicu mi te veličamo. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin.

 

MOLITVA PRE RUČKA

Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin

 

MOLITVA POSLE RUČKA

Blagodarimo Ti, Hriste Bože naš, što si nas nasitio Tvojim zemaljskim dobrima; ne liši nas ni Tvog nebeskog carstva, već kao što si došao među učenike Svoje, Spasitelju, darujući im mir, dođi i među nas i spasi nas. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin

 

MOLITVA PRE VEČERE

Ješće ubogi i nasitiće se, i proslaviće Gospoda koji Ga traže; živa će biti srca njihova u vekove vekova.

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput).

Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin

 

MOLITVA POSLE VEČERE

Tvoja utroba, Bogorodice, posta sveta trpeza s Nebesnim Hlebom, Hristom Bogom našim; svaki koji jede od Njega ne umire, kao što reče On, Hranitelj sviju. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin

 

MOLITVA PRE UČENjA

Sveblagi Gospode, pošalji nam blagodat Tvoga Svetoga Duha, da osnaži naše duhovne sile, da bi, pazeći na učenje koje nam se predaje, porasli Tebi, našem Tvorcu na slavu, roditeljima našim na radost, a Crkvi i Otadžbini našoj na korist. Amin

 

MOLITVA POSLE UČENjA

Blagodarimo ti, Stvoritelju, što si nas udostojio Tvoje blagodati, te smo primili učenje. Blagoslovi naše starešine, roditelje i učitelje koji nas vode poznanju dobra, i daj nam silu i moć da produžimo ovo korisno učenje. Amin.

 

SVAKODNEVNA MOLITVA

Hriste Bože, kome se u svako vreme i svakoga časa klanjaju i koga slave i na nebu i na zemlji, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogosažaljivi, koji pravednike ljubiš, a grešnike miluješ i sve zoveš spasenju obećanjem budućih dobara. Ti, Gospode, primi i maše u ovaj čas molitve i upravi život naš zapovestima Tvojim, duše naše osveti, tela očisti, rasuđivanja ispravi, misli razbistri i izbavi nas od svake žalosti, zla i bola; ogradi nas svetim Tvojim anđelima, da njihovim mnoštvom čuvani i vođeni stignemo do jedinstva vere i poznanja i nepristupne Tvoje slave, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA ZA OTVARANJE UMA

(ova molitva se čita pre čitanja Sv. Jevanđelja i Žitija Svetih)

Gospode Isuse Hriste, učitelju mudrost, molim Ti se, otvori oči srca moga, da bih slušao reč Tvoju i razumeo je, i tvorio svetu volju Tvoju koja jeu njoj otkrivena nama grešnim i bezumnim ljudima. Gospode Bože Spasitelju moj, pošto si došao na zemlju da tražiš i spaseš propale, ne skrivaj od mene zapovesti Svoje, jer i ja propadam u tami neznanja zakona Tvoga: nego otvori oči uma moga da bih razumeo čudesa učenja Tvoga, i kaži mi nepoznatosti i tajne premudrosti Tvoje. U Tebe se uzdam, Bože moj, da Ti svetlošću znanja Svoga prosvetliš um moj i razum, da bih ne samo čitao napisano nego ga i vršio. Molim Ti se, i sa suzama pripadajući vapijem Ti: Gospode, prosvetli me, nauči me, urazumi me, da svetu reč Tvoju i Žitija Svetitelja Tvojih čitam ne na greh, nago na obnovljenje i prosvetljenje, na osvećenje i spasenje duše svoje, i na nasleđe večnoga života. Amin.

 

MOLITVA ZA POMIRENjE ONIH KOJI SU U ZAVADI

Vladiko, Čovekoljupče, Care vekova i dobara Darovatelju, koji si neprijateljstva pregradu razorio i mir podao rodu ljudskome, daruj i sada mir slugama Svojim (imena): ukoreni u njih strah Svoj i međusobnu ljubav utvrdi, ugasi svaku raspru, oduzmi od njih sve sablažnjive nesuglasice. Jer Ti jesi Mir naš i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA ZA UMNOŽENjE LjUBAVI

Gospode, koji si zapovest novu dao učenicima Tvojim da ljube drug druga, obnovi istu i upečati u duše i srca naša blagodaću presvetoga Duha Tvojega, kako bi se brinuli: ne kako ćemo sebi ugoditi, no Tebi, i poslužiti bližnjem na korist i spasenje: molimo Ti se, Blagodatelju milostivi, usliši i milostivno pogledaj.

Da budemo savršeni u ljubavi Tvojoj, Bože naš, da imamo nelicemernu ljubav ka bližnjem, prinudi nas, Gospode, blagodaću Tvojega Duha. Ko misli da ima ljubav prema Tebi, a brata svojega mrzi, laža je, i u tami hodi. Zato, Milostivi, razgori duše i srca naša na ljubav prema Tebi i prema braći – molimo Ti se, kao milostiv usliši i kao preblag pomiluj.

 

MOLITVA ZA ZAŠTITU OD NEČISTIH SILA

Bože večni, koji si rod ljudski izbavio od robovanja đavolu, izbavi i mene, slugu Tvoga, od svakog dejstva nečistih duhova. Naredi zlim i nečistim dusima i demonima da odstupe od duše moje, i da ne borave niti se skrivaju u meni, nego neka radi svetog Imena Tvog, i jedinorodnog Sina Tvog, i Životvornog Duha Tvog, beže od stvorenja ruku Tvojih i da budem očišćen od svakog iskušenja đavolskog, da bi sveto i pravedno i pobožno poživeo, udostojavan prečistih Tajni jedinorodnog Sina Tvog i Boga našeg, sa kojim si blagosloven i preproslavljen, sa presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA ZA RODITELJE I BLIŽNjE

Spasi Gospode i pomiluj roditelje moje (imena), braću, sestre i srodnike moje po telu i sve bližnje roda moga i podari im mirna Tvoja blaga. Spasi Gospode i pomiluj stare i mlade, uboge i sirote, udovice, bolesne i žalosne, koji su u bedi i nevolji, u tamnici i ropstvu. Sačuvaj Bože sve one koje zbog Tebe i vere pravoslavne gone neznabošci, bezbožnici i jeretici. Poseti ih, ukrepi, uteši i silom svojom podaj im uskoro izbavljenje i slobodu. Spasi Gospode i pomiluj sve one koji nas mrze i vređaju i čine nam smetnje, ne dozvoli da propadnu zbog nas grešnika. Prosveti svetlošću Tvoga poznanja one koji, zaslepljeni sektaškim onbmanama, odstupiše od pravoslavne vere. Privedi ih Tvojoj svetoj apostolskoj Crkvi. Amin.

 

MOLITVA ZA DECU

Gospode Isuse Hriste, Koji si Sam bio Dete, i Koji si decu voleo i blagosiljao, pomiluj i spasi decu našeg vremena: da se nekrštena krste, a krštena da se verom u Tebe i ljubavlju prema Tebi utvrde.

Spasi, Gospode, onu decu koju njihovi neverujući ili zloverni roditelji kvare bezbožjem ili zloverjem i odvlače ih od Tebe, Koji si jedini Spas i Izbavitelj njihov. Spasi, Gospode, i onu decu koju bezdušni, bezbožni ili bezverni zli učitelji, udaljuju od Tebe Tvorca njihovog, i uvode u društvo dušom ogubanih.

Spasi, Gospode, onu decu čije čiste duše oskvrnjuje svaki nemoral na ulici i razvrat u pozorištu, na televitziji i u bioskopu. Spasi ih od ovih nečistota. Spasi, Milostivi, i onu dečicu bez roditelja koja su pala pod ruku surovih staratelja, zlog očuha i maćehe, spasi ih od slušanja hulnih reči i gledanja zlih dela. Pomozi, Svemogući, da deca uzrastu i sazru za sinovstvo Božije i građanstvo Nebeskog Grada na svoje večno spasenje a u Tvoju slavu i hvalu. Amin.

 

MOLITVE ZA ONE KOJI PUTUJU

Ti koji si Put i Istina, Hriste, pošalji sada za saputnika Angela Svoga slugama Svojim (imena), kao nekada Toviji, da ih čuva i nepovređene sačuva od svakoga zla i u svakoj dobroj sreći na slavu Tvoju, molitvama Bogorodice, jedini Čovekoljupče.

 

Kondak, glas 2:

Luki i Kleopi saputnik si bio, hodi i sada zajedno sa slugama Svojim (imena) koji na putu kreću, od svake ih zle napasti izbavljajući. Jer Ti kao Čovekoljubac sve možeš.

 Gospode Isuse Hriste,Bože naš, Istiniti i Živi, Koji si izvoleo da putuješ sa tobožnjim ocem Svojim Josifom i Prečistom Djevom Majkom Svojom u Egipat i Koji si saputnik Luki i Kleopi bio! I sada Te smerno molimo, Vladiko Presveti, sa slugama Svojim (imena) putuj blagodatno. I kao slugi Tvome Toviji Angela Čuvara nam pošalji, da nas čuva i izbavlja od svakoga zlog napadaja vidivih i nevidivih neprijatelja, i da nas na ispunjavanje zapovesti Tvojih upućuje i da nas mirno i dobrosrećno i zdravo provede i bezmetežno kući vrati. I daj slugama Tvojim (imena) da svu svoju dobru nameru za blagougađanje Tebi dobrosrećno u slavu Bogu ispune. Jer Tvojeje da miluješ i spašavaš nas i Tebi slavu uznosimo sa Bespočetnim Ocem Tvojim i sa Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA ZA BOLESNE

(podrazumeva davanje imena dotične osobe za pominjanje na Sv. Liturgiji)

Vladiko Svedržitelju, Sveti Care, Koji urazumljuješ i ne usmrćuješ, Koji klecajuće utvrđuješ i oborene uspravljaš i telesne muke čovekove otklanjaš, molimo se Tebi, Bože naš, slugu Svoga (ime bolesnika) koji boluje, poseti milošću Svojom. oprosti mu svako sagrešenje voljno i nevoljno. O, Gospode, izlečujući silu Svoju sa Nebesa pošalji, prikosni se tela njegova, ugasi groznicu, ukroti strast i svaku bolest koja se krije u njemu, budi Lekar sluge Svoga (ime bolesnika) podigni ga sa postelje bolesničke i sa odra stradanja njegovog i daruj ga isceljenog Crkvi Svojoj, da blagougađa Tebi i tvori volju Tvoju. Jer Tvoje je da nas miluješ i spašavaš, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA U NEVOLjI

Gospode Bože naš, Stvoritelju i Spasitelju roda ljudskog, milostivo nas usliši i pomozi nam. Ti vidiš nemoć našu i stradanje naše; nemamo nikoga ko bi nam mogao i hteo ublažiti nevolje naše, nikoga do Tebe, nado i uteho naša. ako su gresi naši veliki, milost je Tvoja veća; oprosti i spasi nas.

Pogledaj milostivo na stradalnu majku, na sirotu udovicu, na decu njenu i sve srodnike, i ne dopusti da stradanje njihovo premaši snagu njihovu. Usliši Gospode i molitve svih sirotih majki, koje samo u Tebe gledaju i od Tebe pomoć očekuju;  jedini zaštitniče i utešitelju malih i ostavljenih. Presveta Bogorodice, izmoli milost od Sina Tvoga, koga si raspeta oplakala a vaskrsloga radosno pozdravila, hitnu milost i pomoć svim vernim slugama Tvojim. Sveti Savo, oče naš i molitveniče pred Gospodom, blagoslovi sav tvoj srpski narod i izbavi iz nevolje sve srpske stradalnike. Bože pomozi i spasi. Amin.

 

MOLITVA PROTIV RUŽNIH POMISLI

Vladare Gospode Bože moj, u Tvojim je rukama život moj, zaštiti me po milosti svojoj, i ne dopusti da propadnem sa bezakonjima svojim, niti da idem za voljom tela koje pohotom vojuje protiv duha. Tvoje sam stvorenje; ne prezri delo ruku svojih, Nemoj se odvratiti od mene; sažali se, a ne ponizi. Slab sam, nemoj me prezreti, Gospode, jer Tebi pribegoh zaštitiniku svome Bogu: isceli dušu moju, jer sagreših Tebi, spasi me radi milosti Tvoje, jer sam Ti odan od mladosti svoje; neka se postide oni što traže da me odgurnu od Tebe pomoću nečistih dela, ružnih pomisli, nekorisnih sećanja; udalji od mene svaku nečistotu, svako zlo, jer si Ti jedini besmrtan, u svemu besprimerno moćan, i svima daješ silu za borbu protiv đavola i njegovih vojski. Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA ZA UPOKOJENE

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.

  

MOLITVA PRE SPAVANjA (skraćena)

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Amin.

Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin. Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni pomiluj nas (triput). Slava Ocu i Sinu i svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.Gospode, pomiluj! (triput) Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i uvekove vekova. Amin.

 Oče naš ... no izbavi nas od zloga.

 Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer mi grešnici nemajući nikakvog opravdanja, Tebi kao Vladaru prinosimo ovu molitvu: pomiluj nas. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu,

 Gopspode, pomiluj nas, jer se u Tebe uzdasmo; ne gnevi se jako na nas, niti pominji bezakonja naša, nego i sada kao milostiv pogledaj i izbavi nas od neprijatelja naših; jer si Ti Bog naš, i mi smo ljudi Tvoji, svi smo delo ruku Tvojih, i ime Tvoje prizivamo. I sada i uvek i u vekove vekova. Amin

 Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda: jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga. Gospode pomiluj! (dvanaest puta)

 Bože večni i Care svakog stvorenja, koji si me udostojio da doživim do ovoga časa, oprosti mi grehe, koje učinih, ovoga dana delom, rečju i mišlju. I očisti, Gospode, smirenu dušu moju od svake prljavštine tela i duha. I daj mi, Gospode, da mi san ove noći prođe u miru, da bih ustavši sa skromne postelje, ugađao presvetom imenu Tvom u sve dane života svoga, i pobedio telesne i bestelesne neprijatelje koji vojuju na mene. I izbavi me, Gospode, od sujetnih pomisli i rđavih želja koje me prljaju. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekova vekova. Amin.

 Gospode Bože naš, što sagreših ovog dana rečju, delom i mišlju, oprosti mi kao blag i čovekoljubiv. Podari mi miran i tih san; pošlji mi svoga Anđela čuvara koji me zaklanja i čuva od svakoga zla. Jer si Ti čuvar duša i tela naših, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 Anđele Hristov, čuvaru moj sveti, i pokrovitelju duše i tela moga, oprosti mi sve što zgreših u današnji dan, i izbavi me od svakoga lukavstva neprijateljskog i protivnika, da ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog; no moli se za mene grešnog i nedostojnog slugu, da mi pokažeš dostojna dobrote i milosti Svesvete trojice, i Matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih svetih! Amin.

 Nadanje je moje Otac, pribežište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti, Trojice Sveta slava Ti.

 Dostojno je, vaistinu, blaženom zvati Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i preneporočnu i Mater Boga našega. Časniju od heruvima i slavniju neuporedivo od serafima, tebe što Boga-Reč neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu veličamo

 

MOLITA PRE POČETKA RADA

Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. (triput) Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez početka, Ti si rekao Tvojim prečistim ustima:»Bez mene ne možete ništa činiti». Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti Tvojoj. Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

 

MOLITVA SV. SAVI

O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života. Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim. Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo. O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA SV. PETKI

Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice. Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu pecima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.

 

MOLITVA SV. VASILIJU OSTROŠKOM

Sveti Vasilije, veliki ugodniče Božiji, pomozi svima pa i meni. Veliki branitelju vere Pravoslavne, odbrani i nas koji tvoju Svetu veru držimo, i s nadom tebi pristupamo. Veliki arhijereju Božiji, pomoli se Bogu Svedržitelju za sve ljude tvoje, pa na posletku i za mene nedostojnog i poslednjeg. Tvrdoški viteže i Ostroški podvižniče, spasavaj nas od beda vidljivih i nevidljivih. Zapalila te je Srpska zemlja kao večnu sveću pred prestolom Boga Živoga, pa nam sada osvetli puteve i razagnaj tugu. Molitvama i suzama zagrevao si hladnu pešteru Ostrošku, pa zagrej sada Božijim duhom i srca naša, da se spasemo i proslavimo Boga svevišnjega i tebe Sveca Božijega. Sa svih strana sveta priticali su ćivotu tvome bolni i nevoljni, i ti si im pomagao: demone odgonio, veze đavolje raskidao, i zdravlje duševno i telesno ljudima darivao. Tako i sada pomozi, krštenim i nekrštenim, kao i uvek, svima pa i meni. Izmiritelj si bio zavađene braće, izmiri i sada sve zavađene, zbratimi razbraćene, oveseli tužne, ukroti samovoljne, isceli bolne. Sveti Vasilije Čudotvorče i Oče naš duhovni, čuj i usliši čeda tvoja duhovna u Hristu Isusu Gospodu našem. Amin.

 

MOLITVA ZA SRPSKE VOJNIKE

Srpski vojnice, ako nisi kršten obrati se svješteniku da bi primio sveto krštenje, jer bez krštenja nema spasenja, jer se samo kroz krštenje postaje clan Srpske pravoslavne crkve. Onaj ko nije kršten nema pravo na bilo koji drugi vjerski obred.

 

MOLITVA ZA RANjENU BRAĆU

Spasitelju nas, kao što si nekad podigao raslabljenoga kojega su nosili na postelji, tako i sada, o milosrdni, posjeti i iscijeli stradalnike što leze na bolesnickom odru, smrtnom ranom ranjene, jer Ti si jedini koji si poneo neduge i bolesti roda našega i koji kao veoma milostivi sve mozeš. Zaštitnice naš posjeti što prije sluge svoje koji stradaju i izbavi ih od ljutih rana i bolova i podogni ih da Ti pjevaju i neprestano slave Tebe koji jedini voliš covjeka. Amin !!!

 

MOLITVA ZA MEĐUSOBNI MIR

Gospode Boze dobri, oslobodi nas od magle grehova, pa nam daj mir Tvoj i sacuvaj narod Svoj u jednodušnosti. Izkorijeni iz nas mrznju i zavist, i sve ostale strasti koje narušavaju bratsku ljubav - usrdno Te molimo, smiluj se.

 

MOLITVA SV. NIKOLAJA SRPSKOG I ŽIČKOG

Spasi, Gospode, narod svoj, i spasi mene. Ako ne spaseš narod, tvoj i moj, a spaseš mene, ja ću se u Raju osećati u tuđini. Ne pomiluj samo junake nego mnoge, da bi mnogi srodni na zemlji bili srodni i na nebu. Neka bi suza tvoja, Hriste, u Getsimaniji, očistila milione pokajnika, i svaka kap krvi Tvoje na Golgoti milione miliona. Aliluja. Lako Ti je spasiti pravednike, no Tebi nije teško spasiti ni grešnike, koji greše ali mrze svoj greh. Pravednici se spasavaju ne svojom pravednošću no milostivom molitvom za grešnike. Usliši Gospode molitvu pravednika Tvojih za grešni narod i spasi narod, jer je narod Tvoj, iako je i grešan. Kako si spasao Tvoj ruski narod u smutno vreme po molitvi pravednika Sergija i Hermogena, tako spasi i Tvoj srpski narod u vreme zabune po molitvi pravednika Tvojih , Save i Nemanje. Kako si spasio Carigrad mnogo puta po milostivoj molitvi Majke Tvoje, Hriste, tako spasi sada Srpsku crkvu po molitvi Bogorodice i svih slavskih svetaca srpskih, Tvojih ugodnika. Kako si spasavao Jerusalim od neznabožaca i krivovernika, tako spasi i Beograd od bezvernika, da se glasi spasenje od Tebe a ne od ljudi. Iznemože narod Tvoj od čekanja, ne kušaj do kraja strpljenje njegovo, Gospode, Gospode. Iznemože narod Tvoj od čekanja. Sva se zemlja pokri trupovima vernih Tvojih, ne možemo da kopamo i da motika ne zvekne o kosti srodnika naših i ne odjekne bolno u dušama našim. Nema njive koja nije groblje, niti drveta koje nije nadgrobni spomenik. Sva je srpska zemlja groblje. Smiluj se Gospode, i spasi narod Tvoj, sa mnom ili bez mene. Amin.

 

preuzeto sa:

 http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1135&lang=srl

 http://www.srpstvo.4t.com/index_1.html

orthodox @ 22:01 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, travanj 9, 2009

KO SU DEMONI I KAKAV JE NJHIOV UTICAJ NA LJUDE

 

Kratka karakteristika demona (zlih duhova) 

Demoni, ili zli duhovi su sazdani od prefinjene materije, koja je nevidljiva za čoveka, iako se njihovo prisustvo oko sebe može osetiti po iznenadnom osećaju (neko je pored vas), pri čemu je taj osećaj mučan i uznemirujući. Oni mogu da prolaze kroz sve prepreke (zid, vrata) to jest mogu da “procure” kroz njih. Slobodni demoni ne mogu da ulaze u osvećenu prostoriju. Ta prostorija je “očišćena” za Gospoda, i ukoliko se u njoj dešavaju Njemu udogna dela, prinose molitve, onda On šalje na to mesto Svoju Blagodatnu zaštitu. Božija Blagodat, koja pokriva takva mesta, prži demone, i oni ne mogu da je savladaju. Ukoliko na čoveku nema Božije zaštite, onda zli duhovi bez ikakvih prepreka mogu da ulaze u njegova energetska tela. Zli duhovi žive tamo, gde im je mesto. Čovek, grešeći im priprema takvo mesto. Gde je greh, tamo su i oni. Demoni (zli duhovi) su po svojoj prirodi strašno zlobna, lukava, lažljiva bića, koja imaju odvratnu spoljašnost. Oni mrze pravednost i vrline, i sve što je povezano sa Gospodom. Oni svim silama teže da pridobiju čoveka, da ga navedu na greh, i zatim da razvijaju i povećavaju u njemu taj greh, sve dok čovek ne postane njihov “sluga”. Demoni se hrane ljudskim energijama, kada se čovek predaje raznim grešnim delima (recimo, energijama gneva, sladostrašća, mržnje). Takodje demoni vole da udišu mirise od raznih zapaljivih materija, njima se veoma svidja kada čovek jede meso, posebno sa krvlju, ili se predaje bludnoj strasti (pritom demon “isisava” partnerovu energiju). Ukoliko se demon nalazi u čoveku koji je došao na sveto mesto (Pravoslavni Hram Božiji), onda njemu zbog Božije Blagodati postaje loše, i čovek želi da napusti to mesto što je moguće brže, a putem mislene sugestije od strane demona, kako čak ne bi ni posumnjao (recimo pod nekim predlogom). Do tada se zli duh nalazio tiho u čoveku, a sada se odjednom naglo projavljuje i otkriva.

Znaci prisustva demona u čoveku, kao i njegov uticaj na čoveka. Čovek počinje da sluša tudje misli (recimo, ja sam tvoj prijatelj, ja ću ti pomoći, ja te volim, ja ću ti preneti posebna znanja). To mogu biti i “kosmičke istorije” vanzemaljskog Razuma, i čak i prevara, kada se demon pretvara kao da je Angeo-Čuvar, ili glas Boga. Demon zna na šta je čovek slab, i čini to da bi stekao njegovo poverenje. Takodje “igra” na samoljublje – ja sam te izabrao jer si bolji od drugih, a oni su gori od tebe. Zli duh manipuliše s vama onako kako hoće, da biste mu poverovali i poželeli da s njim opštite. Ukoliko u nešto posumnjate, on će vas odmah odgovarati, kako biste se umirili i slepo mu verovali. Zatim će “Prijatelj” i “Učitelj” početi da vas uči i usmerava – sataninim putem. A može da se desi i nešto drugo. Čovek ne čuje nikakve druge glasove, ali odjednom postaje sasvim drugačiji. Naglo menja izgled, pokrete, manire govora, unutra se oseća iznenadno projavljena nagla uverenost, snaga i vlast. U takvom stanju je čoveka, koji je pre toga bio veoma skroman i dobrodeteljan, veoma lako uvući u greh. Često je katalizator takvog stanja šetnja po marku, uzimanje alkoholnih napitaka, kao i bučna diskoteka sa ekstaznim ritmovima. Potom čovek postaje svetsan šta je uradio i upada u nedoumicu. Kako je on tako dobrodeteljan mogao tako nešto da uradi? A uzrok tome je što se u njemu nalazi zli duh. Demon se hrani energijama greha, i specijalno uredjuje tako da žrtva popije alkohol, ode u diskoteku itd., kako bi dobio neophodne energije. Useljavanje demona (zlog duha) u čoveka se naziva posednutost. Otvoreno projavljivanje demona (zlog duha) se naziva djavoimanija. Pri posednutosti se u žrtvu može useliti kako jedan, tako i nekoliko demona. Demoni (zli duhovi) se po svojoj “snazi” razlikuju u zavisnosti od jerarhije. Zli duh se pri useljenju u čoveka uvlači u njegov mozak, nervni sistem, čulo vida, čulo sluha, svest, čulo mirisa, čulo govora. Eto odakle potiču natprirodne sposobnosti, “dar” proricanja, “govor iz stomaka” ne svojim glasom, “neljudski pronicljiv pogled”, i iznenada se povećava snaga mišića, vida i sluha. Uticaj parazita se može ispoljiti u bez ikakvog razloga pojavi slabosti, lenjosti, apatije, depresije (zli duh isisava energiju iz čoveka). Zli duh ne želi da se oda, i ponekad se javno projavljuje, kada je čovek raslabljen, ili biva prinudjen da se projavi zbog snažnih pravoslavnih molitvi koje se čitaju za isterivanje zlih duhova. Posednuti se u to vreme oseća kao u neobičnom poluhipnotisanom stanju, on oseća, čuje i vidi šta se dešava, ali kao pod blagom hipnozom prosto postaje lutka u rukama demona. Pritom otvoreno pokazuje svoj odnos prema ljudima, huleći na njih (“kako vas sve mrzim!…”, “neka ste svi prokleti!”, i vodi uvredljivu, ponekad necenzurisanu borbu protiv ljudi, koja je praćena mržnjom i velikom agresijom, koja je ponekad takva da posednuti može da zamahne na vas prvim oštrim predmetom koji mu dodje pod ruku, ili da vas ubode time što prvo dohvati). Čovek više nije čovek – on može da počne da ide četvoronoške, da laje, hrče, ulazi u orman i skriva se tamo, itd. Demon mrzi sve ono što je povezano sa Božanskim, i zbog toga čim vidi ili oseti osvećene stvari (ikone, sveće, svetu vodu, Krst sa Raspećem), to kod njega izaziva buru mržnje. Pritom čovek izgovara bogohulne reči, može da pljuje na ikone, prevrne šolju sa osvećenom vodom, ugasi osvećenu sveću. Pri projavi demona lice čoveka se menja, postaje neprirodno, te žrtva može da riče, kriči, hohoće se, da izgovara kletve na nerazumljivom jeziku takvim glasovima, da to ne samo da je odvratno da se sluša, već to čovek ne može da izvede. Čak ni životinja ne može da proizvede takve zvukove kao demon. Ljudsko telo počinje iznenada da se ljulja, nastaju grčevi, najpre iz stomaka i sunčanog spleta – koji predstavlja omiljeno mesto obitavanja demona. Ruke i noge počinju da drhte, a unutar mišića se u to vreme oseća svrab. Ljudsko telo može neprirodno da se iskrivi (stomak je podignut, oslonac je na glavu (kao most)). Stomak podrhtava, i pritom je naduven, kao da ste “trudni” i da se unutar vas nešto kreće. Sunčani splet pritom hvata temperatura i bolesni grčevi. Grčevi mogu da obuhvate i glavu, potiljak, ledja u oblasti pleća, ključnu kost. Parazit može da se premešta po čovekovom telu, može se osetiti kao grudvica energije, a pritom se na mestima premeštanja oseća unutrašnji svrab. Ukoliko se recimo premestio u ruku ili nogu, onda taj ekstremitet pored toga što svrbi, počinje i da drhti. I ukoliko u tom trenutku dodje u dodir sa svetinjom, ili se čak prosto prekrsti, onda svrab i drhtavica odmah prestaje, to jest demon se veoma brzo premešta na drugi deo bolesnikovog tela.  Ukoliko mesto na koje se demon premestio dodje u dodir sa svetinjom (krst, sveto ulje, ikona), bolesnik može da bude prodrman (demon oseća oganj od svetinje) – obavezno će uslediti trenutna snažna reakcija parazita. Čovek može da oseti kako ga nešto trese, i pokušava da baci u nepoznatom pravcu. Pritom nastaju mislene sugestije, i vidjenja nepristojnog sadržaja. Takodje demon može da deluje na grlo i glasne žice izazivanjem bolesnih grčeva, naredjujući čoveku da mu se potčini. Čovek može da se kezi, grimasira, maše rukama, bukvalno kao krilima, da oseća da na rukama ima duge nokte, i da projavljuje veliku agresiju prema ljudima koji ga okružuju. Pritom želi da zarije zube u nešto. Posednuti u takvom stanju može da padne a da se nimalo ne povredi. Ponekad (ali ne uvek) posle tog napada posednutosti, čovek postaje naglo raslabljen, kao da počinje da spava, i ne seća se šta se s njim dešavalo. Tako se demon projavljuje, uvlačeći se u svest i nervni sistem žrtve. Zli duh može da navede čoveka da gleda horor filmove, filmove sa bludnom tematikom, i sa scenama krvoprolića, surovosti, nasilja, i pritom čovek od tog gledanja oseća zadovoljstvo, i “gladan” je ponovo takvih filomova, a neko želi da oseti ta zadovoljstva i u realnom životu, podražavajući omiljenim herojima filma. U vreme takvih zadovoljstava predaje demonu neophodnu energiju, koju on proždire, i kod čoveka se javlja strasna zavisnost. Samim tim čovek se priprema za kontakt sa već realnim herojima omiljenog “horor filma”. Kod čoveka može da se pojavi neobjašnjiva težnja ka okultnoj simbolici, koja se u izobilju prodaje na specijalnim odeljenjima ezoterike. Demon počinje žrtvu da vuče ka talismanima, kartama, statuama, audiomaterijalima sa ekstaznim ritmovima, meditacijama, predavanjima psihoenergoterapeuta (koje čovek kada sluša ulazi u hipnotisano stanje i postaje otvoren za delovanje zlih duhova), aromatskim zapaljivim mirisima, knjigama iz okultizma, isceliteljstvu, magiji, vračanju. Čovek teži da razvije u sebi natprirodne sposobnosti, da otkrije “Treće oko”, kako bi postao svevideći i svemoguć, ne razmišljajući o tome da to radi sa djavolom. Demon može da sugeriše posednutom čoveku da on ima neobične sposobnosti koje treba da razvija, da nije kao ostali ljudi, i tada koristeći se čovekovim stremljenjem ka poznanju, počinje da “obradjuje” čoveka, navodeći ga na obuku u otvorenim školama magije, vračanja, isceliteljstva itd., ponekad računajući na osećanja altruizma i sastradanja žrtvi, da će tako taj čovek pomagati ljudima, isceljivati ih, i doneti ogromnu korist drugima, sugerišući žrtvi da će “uskoro o tebi svi saznati, i bićeš najbolji iscelitelj”. Kada je čovekova volja veoma oslabljena, zli duh može da uvede žrtvu u hipnotisano stanje, bukvalno mu naredjujući da čini agresivne stvari, pa čak i po život opasne (da šeta po nepoznatoj šumi, da drugome nanese bol itd.), pri čemu čovek može da nd pridaje značaj svojim delima. Čovek se dovodi u stanje psihičkog rastrojstva.


Informacija za isceljenje od demona (zlih duhova)
Šta treba da uradi posednuti čovek da bi se zauvek izbavio od demona
Ukoliko čovek nije kršten, neophodno je da primi Sveto krštenje u pravoslavnoj Crkvi, jer je samo uz pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista moguće pobediti demona. Obavezno postavite u kući ikonostas za molitvu, sa ikonama Gospoda našega Isusa Hrista, Presvete Trojice, Majke Božije, Arhangela Mihaila, Angela Čuvara, Svetog Velikomučenika iscelitelja Pantelejmona, Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca, Svetog mučenika Trifona, Svetog Velikomučenika Kirpijana, Svetog Nikolaja Čudotvorca i drugih Svetitelja, nabavite sveće u crkvi za molitvu, kao i molitvenik. Neophodno je napamet naučiti najvažnije pravoslavne molitve: Oče naš, Molitva Časnom Krstu Gospodnjem, Isusovu molitvu, i druge pravoslavne molitve. One će vam pomoći pri iznenadnom susretu sa zlim duhom, ukoliko osetite njegovo prisustvo. Razmislite o svom životu, i setite se greha koje ste učinili čak i po nečijoj zloj volji. Svešteniku treba ispovediti sve svoje grehe, pa čak i one najsitnije, i pričestiti se. Ako postoji mogućnost za to zakažite moleban za zdravlje, sorokoust (40 pominjaja na Liturgiji – prim.prev.), Proskomidiju. Odlazite u Crkvu. Neophodno je da ispovedate grehe i da se kajete pred Gospodom za njih, kada ste pred ikonostasom u svojoj kući, i to na kolenima. Skupite i uništite predmete iz stana koji privlače zle duhove (okultne i mistične knjige, karte, talismane, zaštite, mirišljave štapiće, video i audio materijale sa meditacionom i ekstaznom muzikom, bulevarske novine itd.). Ne gledajte televiziju (sem pravoslavnih TV kanala) i ne posećujte mesta za zabavu, skromno se odevajte, ukrase ograničite, a najbolje je da ne koristite uopšte ukrase i kozmetiku. Obavezno osveštajte stan, pozvavši sveštenika. Neophodno je da ojačate Vašu veru i duh, kako bi potom stupili u borbu sa demonom koji vas muči. Obavezno pročitajte Bibliju, Jevandjelje, Dela Svetih Apostola, Otkrovenje Jovana Bogoslova, čitajte pouke Svetih Staraca. Što je moguće češće idite u crkvu, molite se i tražite Božiju pomoć. Ukoliko se čovek brine zbog projave zlog duha u crkvi, neophodno je da usput u molitvama priziva Božiju pomoć za umirenje zlog duha i isceljenje. Neophodno je naučiti kontrolisati svoje telesne pokrete, reči i ponašanje za vreme projave zlog duha. To jest treba mu se u vreme njegove projave suprotstaviti, ne potčinjavati mu se i sačuvati zdrav razum.


O postovima. Post je borba čoveka sa sopstvenim gresima, koji se ispoljavaju u strastima. U vreme posta Gospod posebno čuje naše molitve i težnje, i pomaže nam da se izbavimo od strasti. Grehovna strast, koju izazivaju zli duhovi je silna želja, nesavladivost sopstvene volje. I zato čim počnete da se suprotstavljate tim strastima, kada postite telom i dušom, zli duhovi počinju da se razotkrivaju i bune. “Daj mesa!”, “Hoću mesa!” – čujete njihove mislene sugestije, ili sugestije da uzmete drugu hranu koja nije dozvoljena u postu. Ukoliko se u vreme posta uzdržavate ne samo u hrani, već i u duhovnim strastima, očekujte takodje provokacione misaone savete. Navešću primer. Pri kupovini u prodavnici nedostajalo vam je nekoliko dinara. Prodavac je zamolio da ih donesete kasnije. Posle nekog kratkog vremena vi ste već imali taj novac, i tada počinju misli: Zašto da vraćam novac, ne treba, to nije ništa strašno, ionako povećavaju cene”. Ukoliko popustite, vaš demon će biti veoma radostan. Ukoliko odete i vratite tih nekoliko dinara prodavačici, pobedićete demona. Posle toga može da nastupi muka, i da osetite knedlu u grlu. Otidjite u stranu, podalje od pogleda drugih ljudi, i čitajte molitve. Zli duh će izaći iz vas kroz usta, možda sa krikom, vikom. Zablagodarite Gospodu za pomoć. U vreme posta, ali ne samo tada, trudite se da činite što je moguće više dobrih dela, dajte milostinju, pomažite bližnjima, i radite to čista srca. Radi toga, da biste stupili u borbu sa demonom, treba da postanete svesni da je neophodno da izmenite svoj život. U vreme borbe, kao i posle oslobodjenja od demona, dužni ste da živite blagočestivo. U početku će vam se to činiti teško, ali kako bude jačao vaš duh, vera i kako bude slabio uticaj zlog duha, vrlina će ulaziti u vaš život. Demon koji vas muči je veoma uman, snalažljiv, i zna dobro ljudske slabosti. Morate da vodite nepomirljivu borbu s njim. Sam bolesnik ne sme u mislima da razgovara s njim. Ne smeju se iz radoznalosti praviti neke medijumske seanse, dajući tom parazitu da kroz vas “poučava”. S njim se ne sme “družiti”. Samo broba, nepomirljiva borba, i tada ćete pobediti i najmanjeg demona i veliku demonsku tvar. Ukoliko parazit pokušava da “misleno” stupi s vama u kontakt – odmah počnite “Oče naš”, “Isusovu molitvu” i druge molitve, pomažite se svetim uljem, popijte sveto ulje, umite se i popijte svete vode. Demonu će postati loše i zasuće vas gomilom hulnih reči. Tako da na svaku projavu zlog duha samo krenite sa molitvom, krsnim znakom. Oni koji su pored bolesnika ne smeju da gledaju posednutome u oči (to već nisu njegove oči, već demon pokušava da kontaktira sa vama), ali ako ste uhvatili taj pogled molite se i krstite. Sam bolesnik treba da shvati da bez nepomirljive borbe sa demonom koji ga muči neće uspeti da ga pobedi. Živite tako, da svome mučitelju stvorite nepodnošljive uslove. Ne činite nikakve ustupke i dogovore sa parazitom. Činite dobra, bogougodna dela, obuzdavajte svoje grehe uz Božiju pomoć. Neka vas demon proklinje, jer se njegove kletve pretvaraju u blagoslov od Gospoda. Mislim da se duhovno mračno biće može uništiti samo duhovnom svetlošću, koja prevazilazi njegovu snagu. U vreme molitve, pokajanja, kada se čovek dušom obraća ka Gospodu, Božanske Sile pomažu posednutome. Spušta se Božija Blagodat, dolazi Božanski izbavitelj koji se razračunava sa demonom. Kakvo treba da bude bolesnikovo stanje u vreme projave demona? On treba duboko da se unizi pred Gospodom, da bude svestan svoje grehovnosti, da se raskaje i smiri sa svojim udelom. Zamislite da ste u crkvi, pred oltarem, ridajući klečite, i molite Gospoda da vas poštedi, i spase vas od mučitelja. Molite se svom dušom prizivajući Boga. I trpite projave demona – on će vas tresti, mučiti, a vi padnite na kolena pred ikonostasom, usmerite se u to vreme ka Bogu, setite se Njegovih stradanja zbog vaših greha, i sa spremnošću kao smireno jagnje, trpite mučenja radi Boga. Ne pokušavajte da projavite svoju agresivnost, i mržnju prema demonu, jer čovek sa sopstvenim duhovnim snagama ne može da izadje s njim na kraj. Samo ćete sami sebe iscrpeti. A on to i hoće da postanete slični njemu po mržnji i agresiji. Ne smete da imate nikakvu unutrašnju agresiju, ponašajte se kao jagnje, budite smirena Božija ovca, i u potpunosti se predajte Božijoj volji. Tada će vas demon zauvek napustiti.

Da biste se izbavili od demona, najbolje bi bilo da se za savet obratite pravoslavnom svešteniku, i on će vam reći u kojoj crkvi se čita molitva za izgonjenje zlih duhova iz čoveka. Pri izgonjenju se uz pomoć specijalnih molitvi privlači k vama Božija blagodat, od koje iz čoveka izlaze ti paraziti. Ali te molitve može da čita samo sveštenik izabran Sviše, koji ima poseban blagoslov za to, inače te molitve ne samo da neće privući posebne Božanske sile i pomoći, već mogu i da pogoršaju bolesnikovo stanje. U Trojice-Sergejevoj Lavri, monaškoj obitelji, gde se nalaze mošti Svetog prepodobnog Sergeja Radonješkog, molitve za izgonjenje demona čita arhimandrit German. Demone prži blagodat, koja ističe sa svetih mesta, gde je posebno skoncentrsana Božija Blagodat (čudotvorne ikone, mošti Svetih Božijih Ugodnika, izvori, grobovi Svetitelja). Isceljenje (izlazak demona) se može desiti i u dodiru sa svetinjom. Zbog toga se potrudite da posetite sveta mesta, otidjite na čin izgonjenja demona u sebi se odlučno odrecite predjašnjeg grehovnog života i demona koji vas muči. Svom dušom se suprotstavite demonu i molite oproštaj od Gospoda za grehe koje ste učinili vi, a možda i vaši preci. Kajte se sa suzama, i molite milost od Gospoda. Pri demonskom napadu čvrsto podnosite stradanja sa smirenjem i uzdanjem u Božiju pomoć. Gospod je mnogo stradao za nas, postradajte i vi za Njega. Gospod vidi vaša stradanja i pomilovaće vas. Ukoliko ne možete da dodjete na čin izgonjenja demona, onda sam hrišćanin može da vodi borbu sa demonom, ukoliko može da se kontroliše u trenutku njegove projave. Čak i dete može uz Božiju pomoć da pobedi demone. Ukrepite se duhovno, i verom u Hrista, i tada ćete moći da iz sebe izagnate demona. Ne treba da imate strah pred demonom i treba odlučno da mu se suprotstavite. Božija Blagodat, koja se izliva na hrišćanina koji se s verom moli, prži demone i oni sa kricima stradanja izlaze iz čoveka. Slava Tebi Gospode! Ukoliko imate videozapis sa čina izgonjenja demona od Arhimandrita Germana, onda se za vreme dok to gledate kući možete isceliti. Ali pre nego što pogledate video kasetu treba da se pripremite (da budete kršteni u pravoslavnoj crkvi, i da se duboko pokajte u duši). Poželjno je da pre toga i postite 1-3 dana. Za bolesnog je pre gledanja tog čina takodje moguće zakazati moleban u crkvi, proskomidiju i upaliti sveću u crkvi.  Za vreme gledanja video kasete treba iz stana udaljiti decu i strance. U kući sa bolesnikom može da se nalazi bliski čovek (ali ne pored njega, bolje je u drugoj sobi), ili ukoliko bolesnik može da se kontroliše, on može da bude sam u stanu. Ukoliko bolesnik može da stoji onda je bolje da stoji pred ekranom, a ukoliko sedi onda treba da sedi u udobnoj fotelji (jer sa stolice može da padne), a ukoliko uopšte ne moće da sedi onda treba da legne u pogodnu poziciju. Ne brinite se i ništa se ne bojte pre gledanja čina, uzdajte se na Svemogućeg i Svemilostivog Gospoda. Svom dušom se kajte pred Bogom, pustite i suze ukoliko poteku. Zvuk treba da bude maksimalan (stavite slušalice ako možete). Ne treba da propustite ni rečcu iz molitve. Saslušajte propoved, izvucite iz nje zaključak za sebe, kako dalje da živite. Kada počnu molitve – opustite se i udjite u molitveno stanje. Dobija se efekat kao da se nalazite pored Oca, zajedno sa svima.Kada svi kleknu i vi kleknite (ukoliko možete, a ukoliko ne, sedite ili ležite). Svi bolesni (i koji mogu da stoje, i koji sede i leže) obavezno treba da izgovaraju svoje ime koje su dobili na Krštenju, zajedno sa ljudima koji su na video kaseti na činu.  Kada Arhimandrit German moli prisutne da se mole, bolesnik treba takodje u to vreme kući da uznosi te iste molitve. Bukvalno počevši od prvih molitvi Arhimandrita Germana (ili odmah kako ugledate Oca), mogu da počnu projave demona koji su u vama. Sam bolesnik treba da izadje na kraj sa tim projavama. Ukoliko to ne može onda treba da zamoli svoga bližnjeg da ga stavi u fotelju ili krevet. Bolesnik treba pažljivo da sluša molitve Arhimandrita Germana. Demonske projave mogu da budu čas jače čas slabije. Telesni osećaji nisu prijatni, dolazi do grčeva, a može da se desi da ruke ne mogu da se kontrolišu. Trudite se da ne izgovarate bogohulne reči i uopšte sve ono što demon viče. Vi ćutite, a što on sugeriše na misli pustite, jer mu nije još dugo ostalo. Za vreme izgonjenja demona se čitaju najjače molitve, od kojih on mora da izadje. Mislim da se u vreme tih molitvi (prizivanja Božije Sile) pored vas pojavljuje nevidljivo Nebeski Zaštitnik, zastupnik, koji vas oslobadja od demona. Vaša duša može da čuje u trenutku kulminacije dobru, spokojnu, voljenu frazu “Dobra dušo, slobodna si”. I demon vas posle toga napušta. Pri odlasku demona možete da čujete piskav zvuk, i posle toga nastupa osećaj da više nema parazita koji vas je mučio! Pri izlasku demona iz čoveka mogu iznenada da počnu grčevi i spazam, telo će se klatiti napred-nazad, a grčevi mogu da zahvate i grlo. To znači da demon treba da izadje. Neka vas on kida i krikom i neka izadje iz vas. Kada izadje, pomolite se Gospodu za svoje oslobodjenje, i pričestite se u crkvi. Ukoliko je demon izgnan iz čoveka, on može kroz nedelju-dve da se opet vrati. Zato od trenutka njegovog izgonjenja izmenite vaš život, i živite bogougodno. Njegovo prisustvo pored sebe ćete osetiti po promenjenom raspoloženju, nepriličnim mislima u glavi, i čudnim osećajem u telu. To je zbog pokušaja da se ponovo useli u vas. Šta raditi? Molite se sa posebnom usrdnošću Gospodu i Majci Božijoj, Angelu Čuvaru, moleći zaštitu, i uzdajte se u Božiju milost i čovekoljublje. Sve će uskoro proći, i taj demon vam se nikada više neće približiti, jer ćete biti pod Blagodatnom ognjenom zaštitom. U Pravoslavnoj Crkvi postoje Blagodatne Tajne, uz pomoć kojih hrišćanin dobija spasonosnu Božiju Blagodat. Da biste bili zaštićeni od zlih duhova, redovno se ispovedajte i pričešćujte. Ukoliko živite u braku venčajte se, ne dozvolite pristup demonskim silama preko bluda (živeti u nevenčanom braku je greh). Ponekad možete da čujete mislena loša sugerisanja spolja, ne od vas, koja dolaze iznenada. Pomolite se molitvama “Oče naš”, “Neka Vaskrsne Bog”, Isusovom molitvom, Molitvom Presvetoj Bogorodici, i te misli će brzo nestati. To znači da vas demoni kušaju, kao da vas proveravaju. Ukoliko se ne saglasite sa njihovim sugestijama, i zamolite za Božiju zaštitu u molitvi, oni će odstupiti. Ne brinite se, to je duhovna borba, i svi hrišćani moraju da je prodju, čak i Sveti Oci pišu o njoj. I poslednje. U slučaju da je čovek podvrgnut uticaju zlih duhova, ili je posednut, ne pomaže nikakva lekarska psihijatrijska pomoć. Skupe tablete neće isterati demona iz vas, već će samo pomutiti vaš razum i svest, nanoseći organizmu nepopravljivu štetu, otupeće vaše osećaje i pretvoriti vas u demonsku marionetu. Manje ćete ga osećati, ili ćete se privremeno izbaviti od osećaja njegovog prisustva. Jedino istinsko rešenje u slučaju da želite da se zauvek izbavite od demona je vera u Gospoda našega Isusa Hrista i duboko pokajanje. Samo milosrdni i čovekoljubivi Gospod može da vas izbavi od strašnog demonskog uticaja po vašoj veri i molitvama. “I Ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naćićete; kucajte i otvoriće vam se. jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se. koji je medju vama otac u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mjesto ribe zmiju?” (Lk. 11, 9-12). I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete. (Mt. 21, 22).

Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, i Ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram Moj na sebe, i naučite se od Mene; jer sam Ja krotak i smjeran u srcu, i naćićete pokoj dušama svojijem. Jer je jaram Moj blag, i breme je Moje lako. (Mt. 11, 28-30).

 

preuzeto sa http://bogistina.info/iszeleniye/iscelenie.shtml
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic


priredio http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/ko_su_demoni_i_kakav_je_njhiov_uticaj_na_ljude/

orthodox @ 22:27 |Isključeno | Komentari: 0
utorak, travanj 7, 2009



Otkuda post i cemu on sluzi ?

Hriscanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio cetrdeset dana, pre nego a to je poceo da propoveda svoju nauku, kao a to je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hriacani kroz vekove. "Post je sve Svete rukovodio u zivotu po Bogu", kaze Sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Bozija u Raju bila je zapovest o postu, tj.o uzdrzanju.Otuda je i prvi covekov greh bio greh protiv posta. Kao ato u grehu ucestvuje i dusa i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobodenju od greha ucestvuju oboje. Cilj posta jeo ocsienje tela, jacanje volje, uzdizanje dusa.Posteci, hriani se secaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdrzavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdrzavanju od rdjavih misli , zelja i dela. Post umnozava ljubav i molitvu i spremnost na vraenjesvih evandjelskih vrlina. Dusa ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za dusevne i telesne bolesti i zastita od svakog demonskog dejstva o cemu je sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod (tj. demoni) se izgoni samo postom i molitvom". Njime se dusa i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni zivot je nezamisliv bez posta.

Postoje visednevni postovi (Uskrsnji, Petrovski, Gospojinski - uoci Velike Gospojine i Bozicni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razreseih sedmica, Krstovdan uoci Bogojavljenja, Usekovanje glave sv. Jovana Pretece, Vozdvizdenije Casnoga krsta 14. septembra).

PRAVILA POSTA


Crkva uci da je post vazno sredstvo za duhovni i telesni zivot i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaze sveti Jovan Zlatousti: ,,Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, isao sam u gruboj haljini;nego kazi nam da li si od gnevnog coveka postao tih, od zestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zasto si telo mucio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi sto si pio samo vodu? Ako je dusa, koja je gospodarica tela, zabludela, zasto kaznjavas slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdize na nebo bez molitve i milostinje,,.

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega sto vodi grehu. A sto se tice uzdrzavanja od hrane, tu su mera i nacin upotrebe razliciti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguce podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u skoli poboznosti. No, odredivsi meru uzdrzanja za zdrave podviznike, mi prepustamo razboritosti nastojatelja da u tome vrsi pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teskih radova, ili onome koji ide na tezak rad, na put ili na kakav bilo tezak posao, nastojatelji su duzni udesavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuci hranu za
odrzavanje tela i smetati mu u vrsenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakse nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela.

Sveta Crkva je ustanovila postove:

1) Opste postove obavezne za sve hriscane. To su: Uskrsnji post, Apostolski, Bogorodicni i Bozicni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdvizenje Casnog Krsta, Usekovanje i navecerje Bogojavljenja (Krstovdan).


2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesrece, poplave,bolesti i slicno.

3) Poseban post po narocitom obicaju ili po nalogu duhovnika.


Uskrsnji post


Ovaj post se jos zove Sveta cetrdesetnica ili Casni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razresava ulje i vino. Razresenje na ulje i vino biva jos i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razresava se na ulju i vinu ( Tipik, 32 gl ).


Prve nedelje Casnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svrsetka liturgije predjeosvecenih darova, pravoslavni hriscani ne uzimaju hranu. Ko to ne moze jede hleb i tecnost (caj ili kompot) i to posle vecernje sluzbe (sve ovo po razresenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno svestenika).

Veliki Cetvrtak. Jede se jedanput i to posle svrsetka Svete Liturgije koja pocinje u 14.00 casova ( Veliki tipik od Nikolajevica, gl. 16). 


Veliki Petak. Ne okusa se nista (po blagoslovu razresenje na hleb i caj).

Velika Subota. Po zavrsenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).


Apostolski post

Zove se jos i Petrovski post.
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i vino, subotom i nedeljom moze i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba (Tipik,gl.33).


Bogorodicni post

Zove se jos i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskrsnjeg. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razresenje na ribu u toku posta biva samo na Preobrazenje Gospodnje.


Bozicni post

Posto crkveni ustav smatra Rodjenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Bozic traje takodje 40 dana.

Po strogosti ovaj post se moze uporediti s Apostolskim. U Bozicnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i cetvrtkom razresava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje stroziji i nema razresenja na ribu. 


Najstroziji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoci Bozica, to jest na Badnje vece (Tipik, pod 14.nov.).

Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razreseno drukcije. Na praznik Usekovanja glave Sv.Jovana Krstitelja (29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Vozdvizenija Casnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru), na i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) najstrozi post; ko moze toga dana jede se jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina. Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5.januar).

RAZRESENJE OD POSTA NA GOSPODNJE I BOGORODICINE PRAZNIKE KAD PADNU U POSTAN DAN


Blagovesti
razresava se ako padne pre Cveti: ulje, vino, riba
ako padne u toku Strasne sedmice samo ulje
ako padne na Veliki petak ulje, vino

Bogojavljenje
za monahe: sir, jaja i vino;
za mirjane: i meso makar to bili sreda i petak.



Vavedenje

Velika Gospojina
Mala Gospojina ulje, vino, riba
Preobrazenje
Sretenje


TRAPAVE SEDMICE
Post je razresen sredom i petkom :
1) Od Bozica do Krstovdana (25.dec. do 5.jan.)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso
2) Sedmica po nedelji mitara i fariseja
za monahe: sir i jaja; za mirjane : meso
3) Siropusna nedelja
za sve: samo sir i jaja
4) Svetla nedelja (prva po Uskrsu)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso


 

 

tekst preuzet sa: http://www.geocities.com/byzantion2001/

orthodox @ 16:39 |Isključeno | Komentari: 0

KALENDAR

Istorijat i osnovni podaci
Stari julijanski kalendar se odlikuje time da je u njemu svaka cetvrta godina prestupna. Crkva je prihvatila je ovaj kalendar na Prvom Ekumenskom Saboru 325. godine u Nikeji. U to vreme ustanovljeno je i specificno racunanje datuma na koji pada Praznik Vaskrsenja Hristovog, Praznik nad Praznicima. Po pravilu, Vaskrs bi trebalo da bude prva nedelja posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Stari astronomi su uzeli 1. da je Julijanski kalndar tačan, 2. da se mesec okrene oko zemlje za tačno 28 dana. Tako su podelili istoriju na Velike Indiktione koji traju po 532 godine (trenutno smo u 15. Indiktionu koji je počeo 1941. godine) i u ojima se praznovanje Vaskrsa ciklično ponavlja. Kako mi danas znamo da su i pretpostavka 1. i 2. pogresne, ovaj način računanja je vrlo brzo izgubio tačnost, ali sve pravoslavne crkve ga se i danas pridrzavaju.
Julijanski kalendar kasni u odnosu na realno astronomsko vreme jedan dan svakih 128 godina. Stoga je, pošto je razlika u realnoj ravnodnevici i onoj koja se mogla očekivati po kalendaru postala vidljiva i golim okom, Papa Grgur XIII odlučio je 1582. da uvede Gregorijanski kalendar (koji je po njemu i dobio ime). Ovaj kalendar je danas zvanični građanski kalendar u celom svetu i poštuju ga Rimokatolička crkva, Starokatolička crkva i sve protestantske hrišćanske crkve. U Gregorijanskom kalendaru je takođe svaka cetvrta godina prestupna, ali to vazi i za sekularne godine (one deljive sa 100), pa tako 1700, 1800 i 1900. nisu bile prestupne ali 2000. jeste. Ovaj kalendar je mnogo precizniji i kasni u odnosu na astronomsko vreme jedan dan svakih 14.400 godina. Trenutna razlika izmedju Gregorijanskog i Julijanskog kalendara iznosi 13 dana.
Pravoslavne crkve su 1917. godine odlucile da promene Julijanski kalendar. Za tu priliku je projkat spremio jedan od najvecih srpskih naučnika, Milutin Milanković (najponatiji po tome sto je dao matematicko resenjep roblema nastanka ledenih doba, koje danas stoji u osnovi vazece teorije koju je uradio projekat CLIMAP). Po Milankovićevom kalendaru prestupnost svake cetvrte godine ostaje, ali od sekularnih godina prestupne su samo one koje pri deljenju sa 900 daju ostatak 200 ili 600. Dakle, 2000. i 2400. će biti prestupne, ali će se ovaj kalendar razići od Gregorijanskog 2800. godine kada će se napraviti razlika od jednog dana. Milankovicev kalendar je najprecizniji od svih i kasni jedan dan u odnosu na realno astronomsko vreme tek svakih 48.000 godina.
Međutim, na tom Saboru samo tri crkve su odlučile da se i dalje pridrzavaju Julijanskog kalendara: Srpska, Ruska i Jerusalimska (kao i svi manastiri na Svetoj Gori). Ipak, dogovoreno je da, bez obzira na razlike u slavljenju nepokretni praznika (od kojih je najveci Božić) sve pravoslavne crkve praznuju Vaskrs na stari način.

Ovo je prvi pokušaj da se pravoslavni kalendar Srpske Pravoslavne Crkve uradi u elektronskom obliku. Naš rad kao izlaz daje spisak praznika za zadat mesec i godinu daje tabelu praznika po svim standardima Patrijaršije u Beogradu, dakle vodeći racuna o velicini praznika i o mestu svih pokretnih praznika koje Crkva slavi.Godina se moze kretati od 400 do cak 300.000. Tu treba dodati nekoliko napomena. Godine u dalekoj proslosti, narocito one pre XVI veka dobijaju se na fiktivan nacin u Gregorijanskom kalndaru iz prostog razloga sto on tada nije postojao. Takodje, sto se ide dalje u proslost, sve vise imena Svetih gubi smisao jer ti ljudi tada nisu ni bili rodjeni. Medjutim, odlazak u proslost moze koristiti istoricarima i drugim ljudima koji istrazuju stara dokumenta jer su se dogadjaji cesto evidentirali samo u odnosu na neki od velikih pokretnih praznika.


Sto se tice buducnosti, odlazak u predaleku buducnost takodje pomalo obesmisljava koriscenje kalendara. Posto se svakih 100 godina razlika izmedju Julijanskog i Gregorijanskog kaendara povecava za 1 dan (sem kada je godina deljiva sa 400), nije tesko izracunati da ce se Bozic po Julijanskom kalendaru polako setati po svim godisnjim dobima, a to bi potencijalno napravilo veliku pometnju u narodnim obicajima vezanim za pojedine praznike. Takodje, ako se pogleda godina 300.000, moze se videti da ce razlika u kalendarima iznositi preko 3 godine (!). Medjutim, u to fiktivno vreme oba kalendara ce vise godina kasniti za stvarnim astronomskim vremenom, da ce sve crkve dotle svakako nesto morati da urade

orthodox @ 16:05 |Isključeno | Komentari: 0

PONAŠANJE U HRAMU

Hram je sveto mesto, i kada covek ulazi u njega mora ulaziti tiho, lagano i sa dubokim strahopostovanjem. Kad se dodje do crkvenih vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Ako je guzva, strpljivo se ceka da se kupe svece. Kad se svece kupe, odlazi se mestu gde se pale svece vodeci racuna da se ledja ne okrecu oltaru ili svesteniku u toku kadenja. Prekrsti se, celiva se sveca i nameni se za sta se pali (na primer: "Ovu svecu za zdravlje mome bratu Jovanu, neka ga Gospod pomiluje i spase" ili "Ovu svecu za pokoj duse moga dede Nikole, Bog da mu dusi prosti") Kada se svece zapale, onda se tiho, kao senka, odlazi i celivaju se celivajuca ikone. Na sluzbu se dolazi pre pocetka Bogosluzenja, jer se kasnijim hodanjem kroz hram ometa Bogosluzenje i paznja vernika.

 

KAKO SE CELIVAJU IKONE?

Na sredini je ikona onog svetitelja kome je hram posvecen ili doticnog praznika. Ta ikona je celivajuca. U nekim hramovima postoje jos dvije celivajuce ikone. One se nalaze malo napred. Udesno je ikona Spasitelja, dok je ulevo ikona Majke Bozije. Pobozno se stane pred ikonu, prekrsti se pa pokloni jednom potom i drugi put, zatim se celiva ikona i jos jednom se prekrsti i pokloni. Tako kod druge dvije ikone ako je dat blagoslov da se i te ikone celivaju. Prvo se celiva ikona na sredini pa onda na desnoj strani ikona Spasitelja i na levoj strani ikona Majke Bozije. Po celivanju se odlazi na neko slobodno mesto u hramu. Dok prilazite celivajucim ikonama nemojte dirati druge ikone, litije niti kandila.

 

PONASANJE NA BOGOSLUZENJU

Muskarci obicno stoje na desnoj, a zene na levoj strani ladje hrama. Na odabranom mestu se stoji mirno, bez okretanja, setanja ili razgovora sa nekim. Ukoliko neko iz odredjenih razloga ne moze da stoji celu sluzbu, moze u odredjenim momentima Bogosluzenja i sesti. Niposto ne treba sedeti za vreme malog i velikog vhoda, citanja Jevandjelja ili kadjenja. Ako se oseti umor i zelja da se izade napolje, molitvu treba pojacati, jer se djavo trudi da coveka spreci u molitvi. Za vreme molitve noge su sastavljene a ruke se prekrste na grudima ili se spuste niz telo, nipotsto se ne stavljaju za ledja ili u dzepove. Molitve koje izgovara svestenik vi ne izgovarate nego samo u mislima ponavljate. Diskretno se pazi na svestenikove radnje, i kada se on prekrsti, i kad se u molitvi ili pesmi pominju imena Oca i Sina i Svetoga Duha, i kad svestenik kadi svi se u crkvi krste i blago klanjaju. Za vreme citanja Jevadelja, velikog i malog Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu i stoji dok se ta radnja ne zavrsi. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako da ne ometa pojce. Jos

je bolje da se takav prikljuci horu ili pojcima. Sve u svemu, svojim ponasanjem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidljiva senka, a nikako nastojati da se bude primeceno ili zapazeno. Nadmeno ponasanje fariseja u hramu, Gospod je osudio, a pohvalio je skromno drzanje i skrusenu molitvu carinika. Prilikom izlaska iz hrama, opet se na isti nacin celivaju ikone, izade se na vrata hrama, tiho i necujno, i kada ste izasli ponovo se okrene prema unutrasnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.

 

KAKO SE PRAVILNO KRSTITI

Kad se mi hriscani obracamo Gospodu Bogu, osenjujemo se krsnim znakom. Cvrsto sastavimo prva tri prsta desne ruke: palac, kaziprst i srednji, tako da su sva tri ravna, a mali i domali prst privucemo uz dlan. Kad smo tako sastavili prste, dizemo desnu ruku i sa tri prsta dodirnemo sredinu cela, posvecujuci Bogu svoj um i govorimo: "U ime Oca", potom spustimo ruku u visinu pojasa, posvecujuci Bogu svoje srce i govorimo: "i Sina", zatim dodirujemo prvo desno rame i govorimo "I Svetoga Duha"  a potom levo rame i govorimo: "Amin," .to znaci: neka tako bude.

 

ODEVANJE

Potrebno je ovde reci da i odevanje mora biti pristojno kad se ide u crkvu. Muskarci u hram ulaze gologlavi, a zene pokrivene glave. Odelo mora biti cisto, svecano i prikladno. U hram se ne dolaziti u farmerkama, papucama, patikama, majicama, sorcevima, kratkih sukanja ili suvise otkrivenog tela. Takodje zene ne dolaze u hram u pantalonama, upadljivo nasminkane i sa ruzom na usnama, narocito kad hoce da se priceste.

 

NAFORA je osvecen hleb koji se vernicima deli na kraju svete liturgije. To je podsecanje na prve hriscanske vecere ljubavi - agape, gde se posle Bogosluzenja zajedno veceralo, pevale se duhovne pesme i delila milostinja. Nafora se uzima na sledeci nacin: Polako, u redu, prilazi se svesteniku koji deli naforu. Kad se dode na red, pobozno se prekrsti, celiva se, krst u ruci svestenika, zatim se na dlan leve ruke prekrsti desni dlan, svestenik stavlja na desni dlan parce nafore, tada se svestenom licu celiva ruka. Nafora se direktno sa desnog dlana stavlja u usta, vodeci racuna da se ni jedna mrvica ne ispusti. Nafora se ne uzima levom rukom niti samo u prste, nego na dlan desne ruke. Nije dobro nositi naforu drugima koji nisu bili na liturgiji.

 

SVESTENA LICA

Svestena lica su od Boga izabrana, i na poseban nacin posvecena da vrse sveta Bogosluzenja, svete tajne i obrede. U najcescem kontaktu sa narodom su parohijski svestenici, koji sluze pri crkvama i obavljaju potrebne verske obrede svojim vernicima. Takav svestenik je paroh, a narod su njegovi parohijani. Jer odredeno crkveno podrucje koje opsluzuje svestenik, zove se parohija. Svestenik se pozdravlja pri susretu sa: "Pomaze Bog! Oce, blagoslovi!" Kad svestenik blagoslovi vernika ovaj mu celiva ruku. Svesteniku se celiva ruka bez obzira na godine svestenika i onoga koji celiva. Svestenik se u razgovoru oslovljava sa "oce", recimo "oce Marko", ili ako je prota, moze se reci "oce proto". Djakon se oslovljava sa "oce djakone". Vladika se oslovljava recima "Vase Preosvestenstvo" ili "Preosveceni Vladiko", ili neformalno samo "Preosveceni". Mitropolit se oslovljava "Vase Visokopreosvestenstvo" a patrijarh "Vasa Svetosti". Monahinje se oslovljavaju sa "sestro" a igumanija sa "mati" Muska monaska lica se oslovljavaju sa "oce", ili "oce igumane" ili "oce arhimandrite".

orthodox @ 15:52 |Isključeno | Komentari: 0

Božanstvena liturgija Svetog oca našega Jovana Zlatousa

 
Sveštenik: Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: U miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za mir svega sveta, za nepokolebljivost svetih Božjih Crkava, i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božjim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za najsvetijeg Patrijarha (ili visokopreosveštenog mitropolita, ili preosveštenog episkopa) našega (ime), za časno prezviterstvo, u Hristu đakonstvo, za sav klir i verni narod, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za blagoverni i hristoljubivi rod naš i pravoslavne hrišćane, da im Gospod Bog pomogne i da odole svakom neprijatelju i protivniku Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za ovaj grad (ili: za ovo selo; ili: za svetu obitelj ovu), za svaki grad i one koji verom žive u njima, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za one koji plove, za putnike, paćenike i sužnje, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da nas izbavi od svake nevolje, gnjeva, opasnosti i nužde, Gospodu se pomolimo.


Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Pomenuvši Presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život ovoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebje Gospodi.
Vozglas:
Sveštenik: Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin. Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Blagoslovi duše moja Gospoda i vsja vnutrenjaja moja, imja svjatoje jego. Blagosloven jesi Gospodi.
[Na Hristove praznike, umesto: Slava... Blagoslovi duše... čita se Antifon 1. Vidi dodatak].


Sveštenik: Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Pomenuvši Presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život ovoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebje Gospodi.
Sveštenik: Jer je tvoja moć, i tvoje je carstvo i sila i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin. Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Jedinorodnij Sine i Slove Božij, bezsmerten sij i izvolivij spasenija našego radi voplotitisja ot svjatija Bogorodici i prisnodjevi Mariji, nepreložno vočelovječitisja: raspnijsja že Hriste Bože, smertiju smert popravij, jedin sij Svjatija Trojici, sproslavljajemij Otcu i Svjatomu Duhu, spasi nas.
[Na Hristove praznike, na ovome mestu čita se Antifon 2. Vidi dodatak]
Sveštenik: Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Pomenuvši Presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebje Gospodi.
Sveštenik: Jer si blag i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin. Odmah zatim.
Blaženi milostivi, jako tiji pomilovani budut – tropar kanona.
Blaženi čisti serdcem, jako tiji Boga uzrjat – tropar kanona.
Blaženi mirotvorci, jako tiji sinove Božiji narekutsja – tropar kanona.
Blaženi izgnani pravdi radi, jako tjeh jest Carstvo nebeskoje – tropar kanona.
Blaženi jeste jegda ponosjat vam, i izženut, i rekut vsjak zol glagol na vi lažušče
mene radi –
tropar kanona.
Radujtesja i veselitesja, jako mazda vaša mnoga na nebesjeh – tropar kanona.
Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu – tropar kanona.
I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin – bogorodičan kanona.
[Na Hristove praznike, na ovome mestu čita se Antifon 3. Vidi dodatak]
(Za vreme pojanja Slava... i ninje... čini se vhod sa svetim Jevanđeljem). Po vhodu kaže Sveštenik: Premudrost, prosti.
Narod: (Nedeljom): Pridite poklonimsja i pripadem ko Hristu. Spasi ni Sini Božij, voskresij iz mertvih, pojuščija Ti: Aliluja.
(Na praznike bogorodične i svetiteljske ili u obične dane: Pridite poklonimsja i pripadem ko Hristu. Spasi ni Sini Božij, vo svjatih diven sij, pojuščija Ti: Aliluja). [Ove pesme zovu se: vhodnoje. Hristovi praznici i Sretenije, imaju svoje posebno vhodnoje. Vidi dodatak.].
Sad dolaze tropari i kondaci. Zatim:
Sveštenik: Jer si svet, Bože naš, i tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Svjatij Bože, Svjatij Krjepkij, Svjatij Bezsmertnij, pomiluj nas (3 put). Slava Otcu i Sinu i Svjatomu Duhu. I ninje i prisno i vo vjeki vjekov, amin. Svjatij Bezsmertnij, pomiluj nas. Amin. Svjatij Bože, Svjatij Krjepkij, Svjatij Bezsmertnij, pomiluj nas.
[U neke praznične dane, umesto: Svjatij Bože...poju se druge pesme. Vidi dodatak.]
Svešt. Pazimo. Mir svima. Premudrost.
Čtec: (onaj koji čita Apostol): I duhu tvome, prokimen glas (kaže onaj glas koji je kod prokimena označen i glasno pročita prokimen. Zatim:)
Pojci: (Pevaju isti prokimen po glasu koji je naznačen).
Sveštenik: Premudrost.
Čtec: Čitanje iz poslanice Galatima (ili Jevrejima, ili Rimljanima, tj. naslov Apostola koji će čitati) svetoga Apostola Pavla.
Sveštenik: Pazimo!
Čtec: Čita Apostol. Po svršetku:
Sveštenik: Mir ti.
Čtec: I duhu tvome (tiho).
Sveštenik: Premudrost.
Pojci: Aliluja (veliko).
Sveštenik: Premudrost smerno stojmo; čujmo
Sveto Jevanđelje. Mir svima.
Narod: I duhovi tvojemu.
Sveštenik: Čitanje svetog Jevanđelja od Mateja (ili ime drugog jevanđelista).
Narod: Slava Tebje, Gospodi, slava Tebje.
Sveštenik: Pazimo! I čita sveto Jevanđelje. A po svršetku:
Narod: Slava Tebje, Gospodi, slava Tebje.
Sveštenik: Recimo svi iz sve duše, i od svega uma svoga, recimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za blagoverni hristoljubivi rod naš i za sve pravoslavne hrišćane.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za najsvetijeg patrijarha (ili visokopreosveštenoga mitropolita, ili preosveštenog episkopa) našeg (ime), i za svu u Hristu braću našu.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za braću našu, sveštenike, đakone, i za svo u Hristu bratstvo naše.


Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za blažene i nezaboravne patrijarhe pravoslavne, za blagočestive careve i blagoverne carice, za osnivače ovoga svetoga hrama (ako je manastir: svete obitelji ove), i za sve do sada preminule pravoslavne oce i braću našu koji ovde počivaju, i za pravoslavne svuda.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za one koji plodove donose i dobro tvore u svetom i svečasnom hramu ovom, za one koji se trude, koji pevaju, i za prisutni narod koji očekuje od Tebe veliku i bogatu milost.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Jektenija za upokojene (služi se po potrebi).
Sveštenik: Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Još se molimo za upokojenje duša usnulih slugu Božjih (imena), i da im se oprosti svaki greh voljni i nevoljni.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Da Gospod Bog nastani duše njihove gde pravednici počivaju.
Narod: Gospodi pomiluj (triput).
Sveštenik: Milost Božju, Carstvo nebesko, i oproštaj grehova njihovih molimo od Hrista, besmrtnog Cara i Boga našega.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Bože duhova... Jer si Ti vaskrsenje, i život, i pokoj usnulih slugu tvojih (imena), Hriste Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim tvojim Ocem, i svesvetim i blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Oglašeni, pomolite se Gospodu.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Verni, pomolite se za oglašene.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da ih Gospod pomiluje.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da im otkrije Jevanđelje pravde.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da ih prisajedini svojoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Spasi, pomiluj, zaštiti i sačuvaj ih, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Oglašeni, glave svoje priklonite Gospodu.
Narod: Tebje Gospodi.
Sveštenik: Da i oni s nama slave prečasno i veličanstveno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Vi koji ste oglašeni, iziđite; oglašeni, iziđite; vi koji ste oglašeni, iziđite; niko od oglašenih (da ne ostane). A vi koji ste verni, opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Premudrost. Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Premudrost. Da svagda čuvani vlašću tvojom, Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin. (Odmah za tim).
Iže heruvimi tajno obrazujušče, i životvorjaščej Trojicje, trisvjatuju pjesan ripjevajušče, vsjakoje ninje žitejskoje otložim
popečenije.
(Mi koji Heruvime tajanstveno izobražavamo, i Životvornoj Trojici Trisvetu pesmu pevamo, svaku sada životnu 6rigu ostavimo).
(Sad se vrši veliki vhod, a po vhodu odmah):
Narod: Amin.
Jako da Carja vsjeh podimem, angelskimi nevidimo dorinosima činmi. Aliluja, aliluja, aliluja.
(Kao oni koji će primiti Cara svih, Anđelskim Silama nevidljivo praćenoga. Aliluja, Aliluja, Aliluja).
Sveštenik: Dopunimo molitvu svoju Gospodu.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za predložene časne Darove, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božjim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da nas izbavi od svake nevolje, gnjeva, opasnosti i nužde, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi (ili: podaj Gospode).
Sveštenik: Anđela mira, vernog vođu, čuvara duša i tela naših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Oproštaj i otpuštanje grehova i sagrešenja naših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Dobro i korisno dušama našim, i mir u svetu, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Ostalo vreme života svoga u miru i pokajanju da provedemo, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Kraj života našeg da bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran, i da dobar odgovor damo na Strašnom Hristovom sudu, molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Pomenuvši presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebje Gospodi.
Sveštenik: Milosrđem Jedinorodnoga Sina tvoga, sa kojim si blagosloven, sa presvetim i blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Mir svima.
Narod: I duhovi tvojemu.
Sveštenik: Ljubimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali:
Narod: Otca i Sina i Svjatago Duha, Trojicu jedinosuštnuju u nerazdjeljnuju.
Sveštenik: Dveri, dveri, premudrošću pazimo!
Narod: Svi zajedno govore Ispovedanje vere Verujem u jednoga Boga Oca...
Sveštenik: Stojmo smerno, stojmo sa strahom, pazimo da sveti Prinos u miru uznesemo.
Narod: Milost mira, žertvu hvaljenija.
Sveštenik: Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha, da bude sa svima vama.
Narod: I so duhom tvojim.
Sveštenik: Gore imajmo srca!
Narod: Imami ko Gospodu.
Sveštenik: Zablagodarimo Gospodu.
Narod: Dostojno i pravedno jest poklanjatisja Ocu i Sinu i Svjatomu Duhu, Trojicje jedinosuštnjej i nerazdjeljnjej.
Sveštenik: Pobedničku pesmu pojući, kličući, uzvikujući i govoreći:
Narod: Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot! Ispoln nebo i zemlja slavi tvojeja; Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje; Osana vo višnjih.
Sveštenik: Primite, jedite, ovo je Telo moje, koje se za vas lomi na otpuštenje grehova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Pijte iz nje svi: ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se za vas i za mnoge izliva na otpuštenje grehova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Tvoje od tvojih Tebi prinoseći zbog svega i za sve.
Narod: Tebe pojem, tebe blagoslovim, tebje blagodarim, Gospodi, i molimtisja Bože naš.
Sveštenik: Osobito za presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju.
Narod: Dostojno jest jako voistinu blažiti tja Bogorodicu, prisno blaženuju i preneporočnuju i mater Boga našego. Čestnjejšuju heruvim i slavnjejšuju bez sravnjenija serafim, bez istljenija Boga Slova roždšuju, suščuju Bogorodicu tja veličajem.
(Dostojno je vaistinu da blaženom zovemo Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i svebezprekornu, i Mater Boga našega. Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima, Tebe što Boga Logosa (Slova) neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu, mi te veličamo).
Sveštenik: Najpre pomeni, Gospode, najsvetijeg patrijarha (ili visokopreosveštenoga mitropolita ili preosveštenog episkopa) našeg (ime), i daruj ga svetim tvojim Crkvama u miru, zdrava i čitava, časna, dugovečna i da pravilno upravlja rečju Istine tvoje.
Narod: I vsjeh i vsja.
Sveštenik: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo prečasno i


veličanstveno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: I da budu milosti velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista sa svima vama.
Narod: I so duhom tvojim.
Sveštenik: Pomenuvši sve Svete, opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Za prinesene i osvećene Darove, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da čovekoljubivi Bog naš, primivši ih u svoj čisti i nadnebesni i umni Žrtvenik, kao miris miomira duhovnoga, nispošlje nam za to božansku blagodat i dar Svetota Duha, pomolimo se.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Da nas izbavi od svake nevolje, gnjeva, opasnosti i nužde, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi (ili: podaj Gospode). 
Sveštenik: Anđela mira, vernog vođu, čuvara duša i tela naših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Oproštaj i otpuštenje grehova i sagrešenja nših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Dobro i korisno dušama našim, i mir u svetu, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Ostalo vreme života svoga u miru i pokajanju da provedemo, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Kraj života našeg da bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran, i da dobar odgovor damo na Strašnom Hristovom sudu, molimo.
Narod: Podaj Gospodi.
Sveštenik: Izmolivši jedinstvo vore i zajednicu Svetoga Duha, sami sebe i jedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebje Gospodi.
Sveštenik: I udostoji nas, Vladiko, da smelo i neosuđeno smemo prizivati Tebe nebeskoga Oca i govoriti:
Narod: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu. Hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zloga.
Sveštenik: Jer je tvoje carstvo i sila i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Mir svima.
Narod: I duhovi tvojemu.
Sveštenik: Glave svoje Gospodu priklonimo.
Narod: Tebje, Gospodi.
Sveštenik: Blagodaću i milosrđem i čovekoljubljem Jedinorodnog Sina tvoga s kojim si blagosloven, sa presvetim i blagim i životvornim tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Pazimo! Svetinje svetima.
Narod: Jedin Svjat, jedin Gospod, Isus Hristos, vo slavu Boga Otca. Amin.
Zatim narod peva pričasten: Hvalite Gospoda s nebes, hvalite jego vo višnjih.
Aliluja (triput).
(Pričasten može biti i drugi: praznični ili proizvoljni).
Sveštenik: Sa strahom Božjim, verom i ljubavlju pristupite.
Narod: Blagosloven grjadij vo imja Gospodnje, Bog Gospod i javisja nam.
Tada verni pristupaju pričešću Božanskim Tajnama.
Po pričešću govori:
Sveštenik: Spasi, Bože, narod tvoj i blagoslovi nasleđe tvoje.
Narod: Vidjehom svjet istinij; prijahom Duha Nebesnago; obrjetohom vjeru istinuju, nerazdjeljnjej Trojicje poklanjajemsja, ta bo nas spasla jest.
Sveštenik: Svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin. Da ispolnjatsja usta naša hvaljenija tvojego Gospodi, jako da pojem slavu tvoju, jako spodobil jesi nas pričastitisja, svjatim tvojim božestvenim bezsmertnim i životvorjaščim tajnam: sobljudi nas vo tvojej svjatinji, ves den poučatisja pravdje tvojej. Aliluja, Aliluja, Aliluja.
Sveštenik: Primivši božanske, svete, prečiste, besmrtne, nebeske, i životvorne, strašne Hristove Tajne, stojeći smerno, dostojno zablagodarimo Gospodu.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospodi pomiluj.
Sveštenik: Izmolivši sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan, sami sebe i jedni druge


orthodox @ 15:05 |Isključeno | Komentari: 0
Na ovom je mjestu jedino dozvoljeno komentarisanje. Ukoliko budete uvrjedljivo, nekulturno i nepotrebno komentarisali, vas komentar bice izbrisan. Takodje ce biti izbrisane i replike koje budu nepotrebne. 

Hvala na razumjevanju.
orthodox @ 02:11 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
ponedjeljak, travanj 6, 2009

S L A V A R I C A

Molitvama
svetih otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin.

Care
nebeski, Utešitelju, Duše istini, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.

Sveti
Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta)

Slava
Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Presveta
Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladaru, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.

Gospode
, pomiluj (tri puta).

Slava
Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

O
če naš koji si na nebesima,
da se sveti ime Tvoje,
da dođe carstvo Tvoje,
da bude volja Tvoja i
na
zemlji kao na nebu;
hleb naš nasušni daj nam danas;
i oprosti nam dugove naš
e
kao što i mi opraš
tamo
dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zla.

Verujem u jednog Boga, Oca,
Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje
i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednog Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božjeg, Jedinorodnog,
od Oca rođenog pre svih vekova;
Svetlost od Svetlosti,
Boga istinitog od Boga istinitog,
rođenog, ne stvorenog,
jednosušnog sa Ocem,
kroz koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i našega
spasenja sišao s nebesa,
i ovaplotio se od Duha Svetoga
i Marije Djeve i postao čovek;
i Koji je raspet za nas u vreme
Pontija Pilata, i stradao i
bio pogreben; I Koji je Vaskrsao
u treći dan po Pismu; I Koji se
uzneo na nebesa i sedi s desne
strane Oca; I Koji će opet doći
sa slavom, da sudi živima i mrtvima,
njegovom Carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetog, Gospoda, životvornog,
Koji od Oca ishodi, Koji se sa
Ocem i Sinom zajedno poštuje i
zajedno slavi, Koji je govorio kroz
proroke. U jednu, svetu, sabornu i
apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno
krštenje za oproštenje grehova.
Čekam vaskrsenje mrtvih.
I život budućeg veka. Amin.

Va slavu i čest!
Prva reč: Da se setimo tvrde Slave česne i nebesne, koja može da nam pomogne: Za imena Gospoda Boga, Svete Živonačalne, Jednosušne i nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha; da se Gospodu Bogu, Svetoj Živonačalnoj Trojici, smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
(svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Druga reč:
Sve za tvrde Slave nebeske: Blagoga Hrista i Časnoga Krsta, - Blagoga Hrista kome se molimo i Časnoga Krsta kojim se krstimo; da se Blagome Hristu i Časnome Krstu smerno poklonimo i zamolimo: Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Vas slavu i čest!)

Treća reč:
Najskorije rekosmo za Blagoga Hrista i Časnoga Krsta, a ovo da reknemo za dva dana odabrana: Svete Petke i Svete Nedelje - Svete Petke, Raspeća Hristovoga i Nedelje Vaskrsenja Njegovoga; da se Svetoj Petki i Nedelji smerno poklonimo i zamolimo: Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Četvrta reč:
Za imena Gospoda Boga i tvrde Slave nebeske: svetih slavnih Proroka, koji prorekoše dolazak Spasitelja našega: Svetog Preteče i Krstitelja Jovana, kuma Božijeg; sveta četiri velika proroka: Isaije, Jeremije, Jezekilja i Danila; svetih slavnih apostola Hristovih, koji nauku Njegovu propovedaše; propovedaše i nama u amanet ostaviše i sveta četiri velika Jevanđelista Hristova: Mateja, Marka, Luku i Jovana, koji sveta Jevanđelja napisaše i nama za spasenje ostaviše; da se njima smerno molimo i poklonimo:
Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Peta reč:
 Sve za tvrde Slave nebeske i svete Nebeske Sile Bestelesnih: Sv. anđela i arhanđela, šestokrilih Serafima i mnogookih Heruvima, služitelja prestola Božija mišeceju visokuju, svetih sedam velikih arhanđela: Mihaila, Gavrila, Urila, Salatila, Rafaila, Varahila i Jegudila, koji svemirom - vaseljenom kao munje kruže i Gospoda Boga Tvorca svoga služe; da se bestelesnim Silama smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Šesta reč:
Najskorije pomenusmo svete Nebeske sile bestelesne, a ovo reknemo za velike vaseljenske učitelje i svetitelje: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, Svetog Nikolaja Čudotvorca, Atanasija i Kirila patrijarhe aleksandrijske; Svetog apostola, prvomučenika i arhiđakona Stefana, Svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca, Dimitrija Mirotočca, Teodora Tirona i Teodora Stratilata; Svete tristotine i osamnaest bogonosnih otaca naših, koji u Nikeji Sabor sabraše, bezumnoga Arija osudiše, veru u Svetu Trojicu utvrdiše, Pravoslavlje uzdigoše i mi im po veri verovasmo sada i uvek; - svetoga mučenika Kneza Lazara i novog mučenika Đorđa Kratovca, koga Turci u Sofiji u ognju sagoreše, ali mu veru u Hrista ne pokolebaše; svetih srpskih matera naših: Svete Petke Paraskeve, Ane - Anastasije, Jelene, Evgenije, Jefimije i Angeline majke Krušedolske; da se Gospodu Bogu i velikim svetiteljima, velikomučenicima i prepodobnim materama srpskim smerno poklonimo i zamolimo: Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Sedma reč:
Za imena Gospoda Boga i tvrde Slave nebeske i svetih čudotvoraca i iscelitelja: Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja, Sampsona i Diomida, Talaleja i Trifona, koji zlato i srebro ostaviše, vodu pregaziše i Gospoda Tvorca svoga delima pravednim proslaviše; da se i njima smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest!)

Osma reč:
Svi volimo i Gospoda Blagoga molimo za svete i tvrde Slave nebeske koja može da svima pomogne i sviju slavnih hrišćanskih imena, koje pravoslavni hrišćani slave od Istoka do Zapada i od Severa do Juga, koje ne možemo pobrojati, ali se možemo Bogu moliti i njima pokloniti; za hleb i desnu ruku, koja nas hrani i od zla brani; desna nam ruka ne malaksala Bogu se moleći i dobro čineći; njiva nas naša ne izdala: rodom rodila i plodom plodila; da Bog oprosti sagrešenja naša koja mi Njemu učinismo uredno u crkvu ne dolazeći, grehe ne ispovedajući i nedostojno se pričešćujući; što u postu premrsili; na putu putujući, u bolesti bolujući; što se o prazniku ogrešismo; u zrelu žitu i suvu senu, a imeno u Nedeljicu - nebesku Caricu.Na mnogaja ljeta domu i domaćinu i svemu narodu njegovu! Na mnogaja ljeta svoj braći i sestrama, koji ovde biše, Bogu se moliše i lepu slavu podigoše! Na mnogaja ljeta svemu narodu srpskome!  Amin.  (svi pevaju: Mnogaja ljeta).


orthodox @ 23:18 |Isključeno | Komentari: 0